Ode Konstantin iz Niša u Beograd

Ministarka za puteve, pruge, kamione i avione, opet je pobedila. To je ona ministarka kojoj je naša „obrnuta ekonomija“ već dodelila titulu „hop, hop, hop“ (prvo uzvikne hop, pa onda skoči, ili uopšte ne skoči). Kao kada je, pre nekoliko godina, po hitnom postupku smenjivala generalnog direktora Srbija gasa. Ili kad je naredila da se po „kratkom postupku“ spoje javna preduzeća Putevi Srbije i Koridori – tada je izostao „skok“, ostao samo „hop“. Učeći na sopstveniom greškama, ministarka se kasnije „opametila“. Opet se mnogo puta čulo samo „hop, hop, hop“, ali bilo je skokova..

Koridor X je već mnogo puta „otvaran“. Svake godine se konačno završava. Jednog dana će stvarno i biti otvoren. I tada će završni skok zaseniti sve ranije hop. Kao i propast naših putara. Setite se više naših kolumni sa radnim naslovom: Putarska je tuga pregolema, posla ima, al za naše nema. Najnoviji „hop“ odjeknuo je ovih dana. Vozovi i putnici izmešteni su iz Glavne železničke stanice, pre nego što su osposobljeni Prokop i Topčider. I to usred leta, kad mu vreme nije. Torbu na leđa, pa pešaka.

I u slučaju niškog aerodeoma bili smo sigurni – ako je ministarka uzviknula hop, „Konstantin Veliki“ mora da „odleti“ iz Niša u Beograd. Uzalud protesti građana Niša i mišljenja analitičara, kao i to što su pristalice decentralizacije ostali „poniženi i uvređeni“.

Argumenti i cifre su nebitni, jedino je važna „vertikala“. I sigurne ruke odbornika. Na sednici ćemo ćutati i „gutati knedle“. Opoziciju pustiti da priča šta i koliko hoće. Građane da glasno protestuju ispred gradske kuće. Biće nam neprijatno kad izađemo, kad sretnemo komšije, ali nam ruka zadrhtati neće. Jer „veliki brat“ (ili sestra) sve gleda. Još jednom da se podsetimo „agende Konstantin“. Sa oko 1.500, broj putnika se povećao na gotovo 350.000, sa tendencijom daljeg rasta. Profit i planovi sve ambiciozniji. Primer da i država (Grad Niš) može da bude dobar preduzetnik. Druga, ministarkina, strana se ne oglašava. Osim što samo ponavlja. Država neće dozvoliti da se razvoj aerodroma zaustavi. Pa ga treba uzeti od onih koji su ga razvili. Tačka! Niko neće da polemiše sa drugom stranom. Kakav otvoreni studio. Kakva polemika. Zna se ko je pametniji. Ovi gore postoje da naređuju, oni dole da slušaju. Mogu i da protestuju. Na kraju, ipak, odlučuju „sigurne ruke“. Na dan konačnog „skoka“, odnosno preuzimanja „Konstantina“, oglasila se ministarka. U zvaničnom saopštenju resornog ministarstva objavljene su cifre. Kakvi profiti, „Konstantin“ već godinama posluje sa gubitkom. Prikazana dobit je „nameštena“.

Kad se oduzmu subvencije Grada Niša, ostaje realan gubitak od 42 miliona (u 2015. godini), 17,3 miliona (u 2016), 20,4 miliona (u 2017) i u prvom kvartalu ove godine oko 10 miliona dinara. Zatim se prešlo na ulaganja. Ministarka je ranije rekla da je država u niški aerodrom uložila 3,6 miliona evra, a pred sazivanje sednice Skupštine grada Niša, ulaganja su podignita na 9,8 miliona evra. U pomenutom saopštenju stoji da je ministarka u oba slučaja govorila istinu. Prva cifra (3,8 miliona evra) odnosi se na direktna ulaganja, a druga (9,8 miliona evra) dobija se kad se izračunaju i dodaju troškovi kontrole letenja i „narodnih“ policajaca i carinika. Tako da je besmisleno tvrditi da „Konstantin“ posluje samoodrživo. Tako zaključiše „sa ekonomskog aspekta“. Sa političkog, označiše „dežurne krivce“. Radi se o pokušaju Đilasa, Jeremića i Živkovića da Srbiju vrate u prošlost. E, ne može. Eno im akcize na naftu, pa neka „voze“.

Aerodrom da nam ne diraju. Pošto mi najbolje znamo sa aerodrumima i avionima. Kad preuzmemo „Konstantina“ primenićemo model Er Srbije. Koja je malo naša, malo arapska. Država da 40 miliona subvencija „svom“ aerodromu, a dobije nazad polovinu od 900.000 evra profita (ako i to ne reinvestiramo, treba da se razvijaju). Miliciju i carinu džabe daje država kao (su)vlasnik. Malo je nezgodno što se priča i piše, da je u 2015. i 2016. godini, Etihad „zaradio“ na pozajmicama Er Srbiji, osam miliona evra. Dok su, istovremeno, putnicima ukinuti onaj sendvičić i flašica vode. Nema veze. Zvanično ćemo objaviti da sve izmišljaju Đilas i Jeremić, jer su nešto „jerezni“ na arapske investicije.

Oni kojima se obraćamo će nam verovati, onim drugima se i ne obraćamo. I bi tako – „Konstantin“ ode u Beograd. Jer, „nećemo dozvoliti da aerodrom koji je najbrže rastao u regionu – propadne“. Tako, u navedenom tekstu u Danasu, izjaviše u ministarstvu.

Najblaže rečeno, lud zbunjenog. Hop, hop, hop…!

Autor je ekonomski analitičar