Para nema i kad ima

Tada, u prvom nastavku o agraru, utvrdili smo da je zakonita i univerzalna pojava da se broj sela i poljoprivrednih gazdinstava stalno smanjuje a proizvodnja povećava. (Treba li uopšte reći da u našoj „obrnutoj ekonomiji“ ovaj drugi deo zakonitosti ne važi.)

Za taj novi agrar treba mnogo para. Kojih nema. Da bi imali više para, treba da napravimo više. Klasičan začarani krug. Koji mogu otvoriti samo dodatna sredstva, jer u ionako smanjenom budžetu (oko 45 milijardi, ili 320 miliona evra za leto Petnaesto) odavno nema para za nova ulaganja. (By the way, lako bi bilo reći, gde baš nađoste da štedite na poljoprivredi i seljacima, ali isto kažu i lekari, profesori, policajci.) Zato se svako, ma i laik koji samo sluša, čuje i pamti, mora zapitati. Kad većsami nemamo, gde su toliko obećavane „evropske pare“. Petu komponentu famoznih IPA fondova, po nazivu IPARD, koja se koristi u agraru, odavno rabate ovi oko nas. Prema kriterijumima Direktorata za poljoprivredu EU kao donatora i kontrolora trošenja, Hrvatska je dobila pravo na oko 25 a Makedonija 18 miliona evra. Nažalost, naši susedi svake godine sve ne potroše, jer nisu imali dovoljno kandidata (projekata). Tako da smo pred sobom imali primere i dobre, i loše prakse. Dobru da „prepišemo“, lošu da izbegnemo. Samo da dobijemo poklonjene pare. Primenjujući ove kriterijume mi smo očekivali da ćemo dobiti od 48 do 68 miliona evra IPARD sredstava na godišnjem nivou. Petinu agrarnog budžeta, bre. Sredstva mogu da koriste sva pravna (osim u državnom vlasništvu) i fizička lica. Po jednom projektu do 1,5 miliona evra, uz obavezu samofinansiranja investitora od 50 posto.

Srbija je kandidat za EU postala u martu 2012. godine, a uobičajeni rok za dobijanje IPARD sredstava je 18 meseci od dana zvanične kandidature, tako da je ovaj program mogao i morao početi da se primenjuje u septembru 2013. godine. Sada je izvesno da će stvarno korišćenje početi tek krajem 2015. godine, pošto ovih dana ministarka objavi da je Evropska komisija usvojila Program za ruralni razvoj u Srbiji (IPARD), po kome u narednih šest godina (od 2016. do 2021, jer je ova „propala“) u ukupnom iznosu od 175 miliona evra, ili nepunih 30 na godišnjem nivou, što je značajno ispod očekivanja i ranijih uporednih računica. Proizilazi da će biti „izgubljeno“ oko 27 meseci ili 100 miliona eura po očekivanim a skoro 70 miliona evra prema stvarno odobrenim sredstvima. Malo li je, na ovu nemaštinu.

Da li je neko kriv što seljacima kasne „evropske“ pare? Stajale na dohvat ruke, dve i kusur godine niko da ispruži (ministarsku) ruku. Možda i zato što su se u kratkom vremenu smenile različite tri ministarske ruke. Uvek od nule, u čuvenom maniru – prvih sto dana. Što nije nikakav opravdan alibi, jer je „prvi među jednakima“ u čitavom periodu bio isti. Umesto da bude preslišana i ukorena „ministarska“ administracija, „ovi gore“, kao i obično, pronašli krivca u „onima dole“. Po tumačenju „nevinog“ Beograda, Šabac ispao krivac. Zato Agenciju za agrarna plaćanja iz Šapca, navodno hoće da vrate u prestonicu. Jer su ovi iz Šapca krivi što kasne pare za agrar iz Evropske unije. Znali su da sasvim uspešno realizuju sličan program iz državnih fondova pre nekoliko godina, što dokazuju i zvanične pohvale Direktorata za poljoprivredu EU o našem agraru tokom 2011. i 2012. godine. Sad sve zaboravili.( A možda su pomalo i „žuti“, ili „žućkasti“.)

Zna se ko je kriv. Uvek „glava“ i „ovi gore“. Po zakonu i prirodi stvari. Ovo sa Agencijom je samo traženje „alibija“ za izgubljene dve i po godine. Uzgred budi rečeno, ove „dve i po godine“ većsu postale „sindrom“ za kašnjenja nekih važnih projekata i strategija (setite se samo Strategije rudarstva). Istina, javljaju se novi alternativni projekti, ali treba izdržati do „Beograda na vodi“.