Odavno se zna da istoriju pišu pobednici. Koji su sve radili i uradili najbolje i bezgrešno. Nezavisno od toga šta je stvarno bilo. Tek kad prođe „istorijska distanca“(čitaj: pobednici i bliski naslednici siđu sa vlasti) i olovku(kompjuter) „zašilje“ neutralni i nezavisni analitičari, saznamo šta je stvarno bilo. Nekada ta konačna istina nikada da stigne. Kao kod partizana i četnika. Bila takva vremena. Pobednici ne samo što su pisali, nego i uništili „jeretičke“ knjige i pisanije.
Prava istina, u današnje vreme elektronskih medija i kompjutera, stiže brže. Mada i danas „pobednici“, sa sasluživanjem nezaobilaznih „tajnih službi“ ometaju i zameću tragove. Poslednji građanski rat i brojna „politička“ ubistva iz devedesetih, najbolja su potvrda modela pisanja istorije od strane pobednika. Jedan isti, konkretan i merljiv, događaj, za jednu stranu je „genocid“, a za drugu „patriotska pobeda“.
Pošto ekonomiju čine cifre, logično bi bilo da ekonomska istina nema „dva kraja“. Nego da su dva i dva četiri, a ne od nule do beskonačnosti. Gola statistika. Kao na utakmici. Sviđa ti se ovaj ili onaj, ali statistika neumoljivo izbaci ko je kakav i ko je najbolji(MVP).
Pošto smo nedavno obećali, da ćemo odmah posle „ludog avgusta“ i „vrućina koje su pomutile glave“, nepristrasno ocenjivati koliko se naša „obrnuta ekonomija“ normalizovala, prelazimo sa statistiku. Koja u poslednje četiri pune i tekuću nepunu (od kojih je premijer na vlasti nešto više od tri pune), kaže sledeće.
Realni BDP je 2011. godine iznosio 33,4 milijarde evra sa stopom rasta od + 1,4 posto; 2012. – 31,7 (-1 posto); 2013.-34,3 (+2,6 posto); 2014. – 33,1 (-1,8 posto); 2015(procena) – 33,3 (+ 0,5 posto). Realne neto zarade su 2011. godine povećane 0,2 a 2012. za 1,1 posto. Zatim su u stalnom padu (2013. – 1,5; 2014. – 1,5 i 2015 – 1,7 posto). Realne penzije su svake posmatrane godine samo padale (2011. – 3,6; 2012 – 2,2; 2013. – 3,4; 2014. – 2,1; 2015. – 5,3 posto), što daje kumulativni pad od 17,7 posto. Broj zaposlenih se sve vreme kreće oko 1,7 miliona, dok je stopa nezaposlenosti smanjena (2011. – 23,0; 2012 – 23,9; 2013. – 22,1; 2014. – 18,9; 2015. – 19,2 posto). Investicije su imale sledeću dinamiku: 2011. godina – 3,32; 2012. – 0,73; 2013. – 1,30; 2014. – 1,24 i za prvo polugođe 2015. – 0,67 milijardi evra(što prosto znači da je u prvoj posmatranoj godini investirano skoro kao u naredne tri i po godine). Javni državni dug i odnos javnog duga prema BDP-u se kretao ovako: 2011. godina – 14,8 milijardi evra i 45,4 posto udeo u BDP-u; 2012. – 17,7 i 56,2; 2013. – 20,1 i 59,6: 2014. – 22,8 i 71,2; 31 jul 2015. – 24 milijarde i 72,3 posto učešće u BDP-u. Konačno, deficit državnog budžeta je bio ovakav: 2011. – 135,8 milijardi dinara; 2012. – 213,2; 2013. – 200,9; 2014. – 246,9 i prvih osam meseci 2015. – 24,2 milijarde(mnogi sumnjaju u veliki „preokret“, tvrdeći da je isti „virtuelan“ a ne stvaran, ali verujmo ciframa).
Na bazi prethodne statistike, ako bi se striktno držao cifara(u koje se, by the way, kune) premijer bi u svojim monolozima trebao reći sledeće. Počeli smo da vladamo u složenim okolnostima ekonomske krize i unutrašnjih problema i paradoksa. Nažalost, zaključno sa prethodnom godinom (kada smo imali i velike poplave), makroekonomski pokazatelji su se dalje ubrzano pogoršavali. Neki su, poput visokog javnog duga i niskih investicija, dostigli kritičnu granicu. Smatramo da je ove godine došlo do pozitivnih kretanja. Blago su smanjeni deficiti spoljnotrgovinskog i platnog bilansa, a radikalno deficit državnog budžeta. Ima šansi da realni BDP konačno poraste(makar 0,5 posto), i da se zaustavi dalji rast učešća javnog duga u BDP-u. Investicije su i dalje „nepodnošljivo“ niske, ali dajemo sve od sebe.
Međutim, „pobednici „zapostavili cifre i sam(i) pišu „opisnu“ ekonomsku istoriju. Za sve su krivi „bivši“. (Nema veze što su njihove cifre bile bolje). Da su oni ostali, sadašnje cifre bi bile daleko gore. Bankrot i „grčki scenario“ bi nam se već dogodili. Mi, ne samo da smo izbegli „najgore“, nego smo sproveli reforme koje nam donose „preokret“. Svi nas hvale i već počinju da od nas „prepisuju“. A tek, kako ćemo živeti od Leta Sedamnaestog…
Kao nezavisni posmatrači, možemo samo da zaključimo. Ako bi se „sadašnji“, sredinom 2016. godine( posle četiri pune godine vlasti), približili ciframa koje su preuzeli, bila bi to „premija“. Gde si bio nigde, šta si radio ništa. Prema goloj statistici. Pošto su i ekonomiju, makar na kratak rok, počeli da pišu pobednici, jasno vam je šta će biti. Ako sadašnji budu i budući, ostaće „teror“ spinovanih cifara. Onog dana, kad postanu „bivši“biće „prokazani“kao nesposobni i nekompetentni. Sa istom statistikom.
Umesto, da cifre uvek budu neutralni i nezavisni sudija. Kao što će biti kad prođe „istorijska distanca“. Ili kad i kod nas stigne demokratija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
