Plate 500, stanovi 380

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }Reče tada premijer i da bi se stanovi kreditirali sa godišnjom kamatnom stopom od 3,2 posto, tako da bi stan od 80 kvadrata srećni kupac plaćao mesečno između 120 i 130 evra. Upravo onoliko koliko će mu uskoro skočiti plata. Još je rekao premijer da će za ove stanove moći da konkurišu svi građani kao i zaposleni u državnoj upravi, i pripadnici vojske i policije koji nemaju rešeno stambeno pitanje.

     Stvar se bila toliko „uozbiljila“ da se te već davne 2014. licitiralo i o lokacijama budućih stanova. Pa su se pominjale parcele oko Aerodroma „Nikola Tesla“ u Surčinu, PIK-a „Zemun“ kod Batajnice, fudbalskog stadiona u Železniku. Da bi se ispunili standardi „decentralizacije“, desetak hiljada stanova od 380 evra su bili planirani za Niš. Stanove je trebalo da gradi velika arapska kompanija „Arabtek“, koja je tada saopštila, a to su preneli mnogi elektronski i štampani mediji, da će otvoriti regionalnu kancelariju za Balkan u centru Beograda. Čak ni ove dve milijarde evra za sto hiljada stanova nisu značile kraj obećanjima i „srećnoj budućnosti“. Ista arapska kompanija iste godine je najavila još jednu milijardu u rekonstrukciju Aerodroma „Nikola Tesla“. I tako postavila standard za sve kasnije „šeike“. Tri milijarde je ulaznica za Srbiju. Tragom kojih je u prestonicu stigao „Beograd na H20“. Godinu i po dana posle, ne samo da nema stanova ni milijardi, nego ni bilo kakvog predstavništva, ogranka ili društva-kćeri „Arabteka“ u registru Agencije za privredne registre.

     Tako da već odavno „Arabtek“ i projekat jeftinih stanova više niko ne pominje. Prohujali sa vihorom. Ko zna, možda će ih naredni predizborni „vihor“ opet vratiti na „naslovne strane“. Zajedno za platama od 500 evra. Za koje smo, u jednoj od poslednjih kolumni „Puste želje, pusti snovi“, egzaktno dokazali da su nedostižne i nemoguće u „obećanom“ terminu od dve godine. Osim da BDP raste u naredne dve godine „kineskim“ stopama od po 10 posto godišnje i da se zbirna stopa poreza i doprinosa na neto zarade smanji za 40 posto (sa 65 na 40 posto na neto zarade). Pošto to nije moguće, ostaje nam samo da primenimo onu narodnu – četiristo pišem, sto pamtim. Jer ako bude 400, puna kapa. Biće i stanova ako bude „velikih kranova“ (Setite se našeg teksta od pre nekoliko meseci da „veliki kranovi“ vidljivo štrče na Vračaru, Zvezdari i Zlatiboru, dok su na ostalim destinacijama retkost, dok ih u velikom delu „lokala“ uopšte i nema). Bitno je da se stanovi grade. I da su stambeni krediti dostižni i jeftini (sa kamatama od 3,5 do 4+četiri posto godišnje). Onda će biti i tražnje i kupovina. A za jeftine stanove ćemo čekati neke druge „Arape“. Sigurno će ih biti sada u predizbornoj euforiji. Ima da dolaze i obećavaju. Ništa ne košta, glasove donosi.

     Mi, kao agencija za besplatno savetovanje i borbu protiv „obrnute ekonomije“, vladi i premijeru još jednom sugerišemo. Ništa ne obećavajte, čak ni ne obelodanjujte, dok nije potpisano i „pokriveno“ bankarskim garancijama. Svako previše optimističko obećanje, pogotovo „velike“ pare, automatski budi sumnju i skepsu. Što bi došli kod nas i nama dali kad ima privlačnijih mesta. Zato mi moramo da „plaćamo“ i dajemo miraz da bi došli. Sve previše dobro i veliko nije nama dostupno. Bez miraza. Samo što naša vlast zna da ovu elementarnu istinu znaju, i vide samo oni koji misle „svojom glavom“. Pošto su manjina, nisu referentni. Ona druga, pretežna populacija, „živi“ od obećanja i naslovnih strana.