Plus deset posto

Pa su posle krenuli sa maratonskim „ping pongom“. Gde god odu, ista priča. Oni prosto ne veruju da je takva glupost moguća i sigurni su da če se sve srediti. Samo što oni nisu nadležni. Oni dole smečuju onima gore, oni gore „onome“. Ispalo samo da „onaj“ moše da suspenduje „glupost“. Ako do tada firma preživi. Pod blokadom i pretnjom potpunog devastiranja.

 Pre drugog primera sa beskrajnog CD-a „obrnute ekonomije u izvođenju orkestra Poreske uprave, malo o referentnim kamatama. Naša referentna kamatna stopa(RKS) koju određuje Narodna banka prema čijoj se visini i promenama upravljaju druge kamatne stope, odavno je“obrnuta“. Umesto da drastično pada, ona raste ili se održava. Kako i priliči našoj „obrnutoj ekonomiji“. Kad je teško, kad je došla SEKA(svetska ekonomska kriza), kad je EURIBOR(referentna kamatna stopa koja se utvrđuje na evropskom međubankarskom tržištu i koji određuje Evropska bankarska federacija), pao „ispod nule“, naša RKS je,  umesto da takođe drastično padne, ostajala tvrdoglavo visoka. Uostalom, neka  „sveznajuće“ cifre govore. EURIBOR je do 2008. godine iznosio i do 5 posto, sa dolaskom SEKE je strmoglavo padao: 2011 godine – oko 2 posto; od 2012. godine ispod 1 posto, a danas je kamatna stopa negativna. Istovremeno se naša RKS kretala ovako: 2012 – 11,25 posto; 2013 – 11,75, da bi krajem godine pala na 10 posto; 2014 godine – počela sa 10 završila sa 8; 2015 godine – počela sa osam a od 11. juna stigla na sadašnjih 6 posto. Šest prema nula. Mnogo bolja privreda ima nulu, lošija(u vanrednom stanju) 6 posto. Pa posle budi konkurentan. Pogotovo kad poslovne banke „nabiflaju“ RKS. Devizne kamate na 8 do 12 posto, dinarske od 14 do 20 posto. Pravo je čudo kako iko ko koristi ovakve kredite živi i opstaje. (Istina, sve ih je manje). Apeli naše rubrike za drastično niže kamate i duže rokove vraćanja, primenjeni su samo kod Fonda za razvoj. Za trajna obrtna sredstva 1 plus 5 godina, za investicije 2 plus 8 godina. Kamata 2 do 4 posto. Samo, fond je jedan, a banaka preko 30. Trebalo bi ih i više koliko ima potencijalnih korisnika koji dišu na „škrge“. S tim što sada „oprezne“ banke, pošto su već „pokupile kajmak“(toliko koliko ga je imalo) primenjuju novi paradoks „obrnute ekonomije“ – kredit može da dobije samo onaj, koji dokaže da mu ne treba.

 Nego da se vratimo Harač servisu. Priča o EURIBOR-u i RKS je bila samo uvod. Firma moli i izmoli Poresku upravu da je ne blokira za neki neplaćeni porez. Dobije ugovor o reprogramu na 1 plus 5 godina. Ka kamatnom stopom RKS(koja je trenutno kao što rekosmo 6 posto) plus deset posto. Ne trljajte, oči i uši. Dobro ste čuli. Plus deset posto. Ako ne tražiš, sledi ti blokada i prinudno izvršenje. Ako tražiš i dobiješ treba da plaćaš kamatu od 16 posto, i da propadneš. Što znači da si propao i ako dobiješ, i ako ne dobiješ. A „tamo negde“ nula posto. Zar tako „majčici privredi“. Ako su uzele i uzimale banke svih ovih godina(to i jeste jedan od tir ključna razloga propasti privrede i njenog ulaska u vanredno stanje), šta to radi „rođena“ država. Gde je resorno ministarstvo privrede da zaštiti svoje „podanike“ od ove tragikomedije. Ili i ovo mora da sačeka premijera. Ako mora, vreme je da shvati da sve ostale teme, pa makar da se zovu Kosovo i Srebrenica, moraju čekati rešavanje „privredne agende“.  Jer nikakvi „uspesi“ neće pobediti „činjenicu“, ako se nešto hitno ne promeni, da će posle četiri godine BDP biti isti ili manji nego na početku izvršne vlasti(pre četiri ili pet godina), iako je SEKA konačno posustala, i sve „normalne“ zemlje, uključujući i sve naše prve susede(sa sve Grčkom, zamislite), beleže pozitivne stope rasta BDP-a.

 Osvestite se ljudi, i počnite da mislite svojom glavom. Za početak. Posle će biti lakše. Ako privreda i proizvodnja dobiju šansu, dobiće je i država. Ovako smo nepopravljivo izgubljeni.