Poluprazna korpa (2)

Tek je prošle godine prosečna plata dostigla skoro 77% prosečne potrošačke korpe i prvi put prestigla ovaj odnos iz 2008. (skoro 75%), dok je u svim godinama poslednje decenije bila ispod 70% prosečne potrošačke korpe (2); da na hranu i komunalije trošimo oko 60% prosečne potrošačke korpe, dok za sve ostale životne potrebe tročlane porodice ostaje 40% ili oko 30 hiljada dinara (3); tako smo došli do finalnog zaključka da smo siromašni i da po kupovnoj snazi zaostajemo iza većine ostalih zemalja Zapadnog Balkana (4) po kupovnoj snazi (čitaj:siromaštvu) smo na začelju Evrope, zajedno sa Makedonijom i Albanijom (5).

Istovremeno smo obećali da ćemo u ovom broju, opet na bazi zvaničnih podataka, utvrditi koliko čega, u kilogramima i litrima ima u našoj prosečnoj potrošačkoj korpi za tročlanu porodicu.

Glavne sastojke u najvećoj poziciji u prosečnoj potrošačkoj korpi – hrana i bezalkoholna pića, koja učestvuju sa skoro 40% ili oko 30 hiljada dinara, dajemo u narednoj tabeli.

Što po jednom članu porodice iznosi: hleba po 8,4 kg mesečno ili 280 grama dnevno; pilećeg mesa, svinjskog mesa, bureka, paradajza i kupusa po približno 1,5 kilogram mesečno ili 50 grama dnevno; svežeg i dugotrajnog mleka (zajedno), jogurta, mineralne vode, koka kole i drugih gaziranih pića po približno 2,2 kilograma/litra mesečno, ili 75 grama dnevno; jabuka 2,8 kilograma mesečno, ili 94 grama dnevno; čokolade i meda po 65 grama mesečno, ili malo više od dva grama dnevno; kafe po 330 grama mesečno ili oko 11 grama dnevno; jaja 21 mesečno, ili 70 posto jednog jajeta dnevno; sveže ribe i konzervi 433 grama mesečno, ili 14 grama dnevno. Ima još pozicija, ali smo izabrali samo najvažnije.

Malo ili dovoljno, pitanje je sad. Jedino je sigurno da jedna prosečna plata pokriva samo oko tri četvrtine prosečne potrošačke korpe.

Ako plata nije znatno veća, ili u porodici nema još jedna plata, nema dovoljno ni za nabrojane kilograme, litre i grame. Pošto 50 posto zaposlenih ima medijalnu neto zaradu manju od 44 hiljade dinara, tek se može zamisliti svakodnevna borba za „korpu“.

Penzionerima sa prosečnom penzijom u 2019. od 224 evra, nezaposlenima i korisnicima socijalne zaštite, ni minimalna potrošačka korpa nije dostupna. Šta većina od njih jede i pije, samo oni znaju. To izgleda nije „državni poso“.

Konačno, da bi tročlana porodica regularno živela i preživela, bez svakodnevnih briga i nerviranja, treba joj najmanje 80 hiljada mesečno – 72 hiljade za prosečnu potrošačku korpu i 10 posto (osam hiljada) kao rezervni fond.

Uvek nešto vanredno zatreba. Ko toliko nema, mora da „skrati“ potrošačku korpu. I da kasni sa računima za komunalije. Ako nema ništa u „slamarici“, ostaju potrošački krediti i dozvoljeni minusi.

Kad se mora, ništa nije skupo. Pa ni „bezobrazne“ kamate na dozvoljeni minus. Za utehu, rekli su da će u budućnosti biti bolje. Da se vrati ono što je unapred potrošeno u sadašnjosti.

Stižemo i do trajnih potrošnih dobara. Za neki srednji televizor, mašinu za pranje veša, električni šporet ili frižider već godinama treba oko pola prosečne plate.

Za srednji auto (u našoj zvaničnoj statistici je to „škoda fabia“) kod nas treba 25 prosečnih plata. Naravno, za ovaj „luksuz“ uopšte nema mesta u prosečnoj potrošačkoj korpi.

Ako baš mora (kad nešto „crkne“), na kredit, „pomoć prijatelja“, ili na auto i buvljim pijacama. Pošto su cene za ova trajna potrošna dobra svuda iste, lako je izračunati koliko može da se kupi u Hrvatskoj (duplo veće plate), Sloveniji (tri puta veće plate) i u ostalim zemljama EU.