Poruka novom premijeru

Zato predlažem novom premijeru da mu prvi ekonomski cilj budu rezultati iz 2008. Kada se živelo bolje. I nadalo još boljem. Posle su došle dve SEKE. SEKA 1 (Svetska ekonomska kriza) koja je uzdrmala najveće države sveta, pa se u nekom rukavcu prelila i na nas. Trajala je od kraja 2008, do sredine 2012. godine. Zatim nas je pogodila SEKA 2 (Srpska ekonomska kriza), koja je trajala od sredine 2012. do kraja 2015. godine. Neka sada brojke govore. Prvo Leto Osmo. Realni BDP (bruto domaći proizvod) iznosio je 33,7 milijardi evra, sa stopom rasta od 5,4 odsto. Javni dug države, na kraju 2008. godine, premašio je 8,8 milijardi evra (28,3 odsto BDP-a), prosečna plata kretala se oko 402 evra, penzije su dostigle nivo od 217 evra, a potrošačka korpa bila je „teška“ 530 evra. Na kraju 2011, kada je jenjavala SEKA 1, statistički pokazatelji su ovako izgledali: BDP – 33,4 milijarde evra (stopa rasta 1,4 odsto); javni dug – 14,8 milijardi evra, ili 45,4 odsto BDP-a); prosečna plata – 373 evra, a prosek penzija – 193 evra. Konačno, posle SEKE 2, kada je za tri godine budžetski deficit dostigao 6,5 milijardi evra (za koliko se povećao i javni dug), na kraju 2016. godine došli smo do sledećih brojki: BDP – 34,1 milijardu evra (stopa rasta 2,8 odsto); javni dug – 24,8 milijardi evra (72,9 odsto BDP-a); prosečna plata – 374 evra, prosečna penzija – 187 evra, a potrošačka korpa – 560 evra. Posle devet godina, sve što je trebalo da raste, padalo je. I obrnuto. Osim BDP-a koji i treba da raste – za devet godina zabeležen je rast od 1,2 odsto. Leta Osmog su se desila i tri „velika“ događaja. Potpisan je ugovor sa Fijatom, a istog dana (9. septembra) usvojeni su jedan „evropski“ (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju) i jedan „ruski“ sporazuma (Naftno-gasni sporazum i prodaja NIS-a). Opet je bilo dosta razočaranih. Jer, umesto planiranih 200.000, Fijat još nije dostigao nivo proizvodnje od 100.000 vozila godišnje. Posle otpuštanja 900 radnika prošle godine, proizvodnja će teško dostići 80.000 vozila. I prihodi su podbacili. Umesto očekivanih 2,5 milijarde evra jedva da su nadmašili milijardu evra. To je tri odsto sadašnjeg BDP-a. To praktično znači, da je realno sadašnji BDP niži od onog iz Leta Osmog. Nema ni najavljenog novog modela automobila, niti „komponentaša“ koji niču oko Kragujevca. Fijat i dalje više uvozi nego što prave i isporučuju domaći dobavljači. Iduće godine ističe desetogodišnjem ugovor, a Fijat i dalje ćuti. Kao što i država, kao suvlasnik jedne trećine imovine i kapitala Fijata, ćuti o svojim obavezama predviđenim ugovorom. Nema priključka auto puta do Koridora X, obilaznice oko Kragujevca, niti rekonstrukcije pruge do Kraljeva. Potpisivanjem naftno-gasnog sporazuma, NIS smo Rusima dali u bescenje, što je, izgradnjom Južnog toka, trebalo da se kompenzuje sigurnim i jeftinim gasom, i sa najmanje 200 miliona evra „tranzitne marže“ za protok gasa ka Evropi. Zbog toga je i rudna renta smanjena na „mizernih“ tri odsto. Nadležni na sav glas grde „prethodne“ za propuste u ovom sporazumu, a „braći“ godinama ništa ne pominju. Naprotiv, teče „med i mleko“. Uskoro će, možda kao kompenzacija, stići i borbeni avioni. Najzad, slično je i SSP-om. Dočekan kao „božji znak“ dugo čekanog ulaska u predvorje Evropske unije, stekao je mnogo kritičara iz vlasti. Isključivo za unutrašnju upotrebu. Javno se međusobno hvalimo. Oni hvale poresku reformu i kooperativnost, mi se pozivamo na evropski put, 30 milijardi evra investicija, jeftinih kredita i bespovratne pomoći, i robnu razmenu od dve trećine ukupne razmene.

Zato ova kolumna, kao dvadesetogodišnji hroničar naše „obrnute ekonomije“, savetuje novom premijeru. Kao glavni ekonomski cilj postavite rezultate iz 2008. godine, posebno kad je reč o platama i penzijama. Što je lako na rečima u „TV ekonomiji“, a teško u životu. Jer da bi se dostigao prosek plata od 402 evra iz 2008. godine, prosek u prva četiri meseca od 375 evra, morao bi da se ponderiše sa prosekom od maja do decembra od 415 evra. Onaj obećani cilj predsednika-premijera od 430 do 445 evra, odmah precrtajte. Možda će i biti. U decembru. Kao što je u decembru 2016. bio 430, a u januaru ove godine 335 evra. Tražite od Rusa izmene sporazuma, povećanje rudne rente na sedam odsto (koliko i drugi plaćaju, dok Gasprom u Rusiji plaća 22 odsto), i manje učešće u proizvodnji domaće nafte. Ako mislite da treba (kao što to javnost i seljaci traže), od EU hitno tražite saglasnost za odlaganje i ograničavanje prodaje zemlje strancima, jer 1. septembar, kada ova odredba stupa na snagu, samo što nije došao. Najzad, sa Fijatom brzo sve raščistite. I to javno, koliko je moguće. Da ne ostaju „zatamnjeni redovi“. Za početak, dosta saveta.

Autor je ekonomski analitičar