Povratak Filipa Višnjića

Mnogo puta se biralo, uvek je neko nekoga optuživao za nefer predizbornu kampanju i izbornu krađu, ali ovakvo zamešateljstvo nije zapamćeno. Dok je, i do dan danas nepoznata grupa „građevinaca“ sa fantomkama na licu, u izbornoj noći rušila zgrade u Savamali, kao i da su glasove u tim prvim postizbornim satima, brojali isto tako neki ljudi u fantomkama i/ili sa drvenim računaljkama uz gusle i narodnog pevača. RIK-a nigde i nikako nije bilo. Najviše se“osramotio“, inače „sveznajući“, CESID. Svašta su objavljivali. Od toga da Madjari vode u Vojvodini, što se moglo protumačiti kao omaška, do toga da tri liste na „premijerovim izborima“ nisu ni blizu cenzusa. DJB, čak na 2,50 posto, ostale dve na oko 4,5 do 4,7 posto. Već su i sagovornici u TV studijima, počeli „žaliti“ gubitnike, analizirati razloge neprelaska cenzusa i „većati“ ko će podneti ostavke. Uzalud su neke od „gubitničkih“ partija pokušavale da prikažu neke „svoje“ podatke. Pravdaju neuspeh, smatrala je većina naroda.

Onda se, u pola jedanaest pojavio „premijer“. Vrlo ozbiljan i pomalo „turoban“, uprkos „istorijske pobede“. Besedio je ovako. Kao i uvek(kako im i samo ime kaže), naprednjaci su „najviše“ do tada prebrojali. Na osnovu izbrojanih 77 posto glasova, SNS ima nešto preko 52 posto, još 3 partije prelaze cenzus, dok 3 imaju oko 4,7 posto glasova, i obzirom da nisu prebrojani glasovi birača u regionu Sjenice i Tutina, gde ove stranke nemaju pristalica, izvesno je da neće preći cenzus. Premijer je to, nekako „sa žaljenjem“ izjavio. U smislu – baš mi je žao. Kao pravi premijer svih građana. Da li je to bila zvanična presuda i odluka o konačnim rezultatima parlamentarnih izbora, teško je tvrditi. Uglavnom, izgledalo je tako. Tek kad su se ubrzo posle toga sastale opozicione stranke, sa verovatnim sasluživanjem nekih „viđenih“ ambasadora, prava istina je počela da se stidljivo pojavljuje. Svi zvanični posmatrači u Parlament uključiše sedam lista. Premijer se više nije pojavljivao. Kako li je dozvolio da se neko osmeli da menja njegovu „svetu“ odluku, nije poznato. Ali se može pretpostaviti. Po ponašanju i postupanju RIK-a. Koji je danima i noćima brojao, istresao džakove, razmatrao dospele i nedospele prigovore, raspravljao sa opozicijom. Da bi na kraju jedna lista ostala ispod cenzusa za pola glasa. Konačno proradili kompjuteri. Kad zatreba, zaustave se na 4,9999.

Samo što su i RIK-ovci razmišljali o (svojoj) budućnosti. Makar smo se mi u Srbiji uverili koliko je vlast promenljiva i prevrtljiva. Pa su naložili ponavljanje izbora na dvadesetak biračkih mesta. Sa jasnim naravoučenijem opoziciji. Sad kad ste se „naoštrili“i samoorganizovali, lako ćete za taj „jedan glas“. A nama ćete zapamtiti „kooperativnost“. Jer da smo slepo „slušali“, ne bi vi prešli onu „začaranu“ liniju. Ni vi, ni oni sledeći. Pa bi 26 mandata ušlo u zajednički „parlamentarni portfelj“. Da ih podele „odlikaši“. Tako se i dogodilo. U Parlament ušlo sedam redovnih lista. Četiri sa jedva prelaznim „peticama i šesticama“. Kao da je“narodni guslar“ nameštao protiv premijera. Nije ostalo ništa da se podeli.

Elem, u ovim nepotrebnim i nerezonskim parlamantarnim izborima, za koje niko ne zna niti je iko odgonetnuo zašto su raspisani, „dogodila“ su se samo dva pobednika. Radikali i DJB. Svi ostali su realni gubitnici. Premijer je izgubio, jer je valjda prekinuo mandat, kad mu „vreme nije“, da dobije više ili makar isto. Pošto je dobio manje, očito je, i pored „istorijske pobede“ izgubio. Slično je i sa ostalima. Ono što gork(d)o zvuči je očigledna predaja „petog oktobra“. Prva tri mesta su zauzeli „gubitnici“, a poslednja četiri „pobednici petooktobarske „revolucije“. Sa „peticama i šesticama“. Kao u školi „dva na jedan“. Ostalo da nas u Evropu vode njeni nedavni glavni protivnici. Ostaje samo da ponovimo. Bože mili, čuda velikoga. I da se od sledećeg teksta vratimo našoj „obrnutoj ekonomiji“.