Premijerka, babe i žabe

Prva je da će se rezultati ove vlade videti za tri – četiri godine. Ne lipši magarče, do zelene trave. Koja, makar po premijerci, ne raste svakog proleća, nego svake desete godine. Dosadašnjih sedam, tri buduće. Prođe život. Umesto „ostajte ovdje“, pevaće se „odlazite svi, svi, svi…“.

Drugu su već nezvanično proglasili „izjavom godine“. Zbog …, da je citiramo: „U Srbiji je bolje bar 46 miliona puta bolje, nego kad su naši današnji protivnici, bahati i neodgovorni, bili na vlasti. Oni su Železaru Smederevo prodali za jedan dolar, a mi smo sa kineskim partnerima zaključili ugovor za 46 miliona evra“.

Premijerka sve pomešala. Babe i žabe. Zato je naša kolumna, koja je desetak puta pisala o raznim etapama „života“ Železare, sa tačnim ciframa i datumima, dužna da „digne glas“. Prvo da u kratkim tezama, osvetlimo dve poslednje decenije Železare. Posle uvođenja sankcija Miloševićevoj SRJ, Železara nije radila sve do 1996. godine. Tokom bombardovanja 1999. godine, dva puta je bila meta. Posle dvogodišnjeg tavorenja u julu 2002. godine, uveden je stečaj. Železaru je iz stečaja u septembru 2003. godine, za 23 miliona dolara kupio američki USS (Ju Es Stil). Sa 0 (slovima:nula) obrtnog kapitala (zaliha repromaterijala i poluproizvoda). Prvi put od 1992. godine počeli su se plaćati porezi i doprinosi na zarade, proizvodnja i plate su stalno rasle. U osam narednih godina, USS je u opremu i ekologiju investirao 300 miliona dolara, za pokriće gubitaka u prvom (2003-2005.godine) i poslednjem periodu (2009-2011. godine), potrošio je 500 miliona dolara. Tada su SEKA (Svetska Ekonomska Kriza) i strahoviti pad cena u crnoj metalurgiji, prekinuli „zlatno doba“ Železare i oterala USS iz Srbije. Železara je državi Srbiji pro(e)data za 1 dolar, a u miraz je dodato 140 miliona dolara obrtnog kapitala (potraživanja od kupaca i poluproizvoda). Tako su država i naš menadžment upravljali Železarom od februara 2012. do marta 2015. godine. Pri tom, Železara je od jula 2012. godine, prestala sa radom, da bi visoka peć ponovo pokrenuta u martu 2013. godine. Država je, kao i ranije, pravile mesečne gubitke od oko 10 miliona dolara. Istovremeno je ubrzano tražen novi kupac. Tadašnji premijer (sadašnji predsednik) je najavio slavlje, sa sve trubačima, kad naša mezimica Železara uskoro nađe „mladoženju“. Najveći kandidat je bio američki Esmark. Naprečac, umesto venčanja, Esmark je postao neželjeni i bahati „prosac“. Pa je umesto prodaje, vlada slavodobitno angažovala profesionalni menadžment (slovačka kompanija HPK), a premijer je prognozirao pozitivno poslovanje čim HPK „krene“. Pošto nije bilo tako davno, rezultata profesionalnog menadžmenta, čija je mesečna fiksna plata bila 340 hiljada EUR, se mnogi još dobro sećaju. Za 15 meseci „upravljanja“, od aprila 2015. do juna 2016. godine, „profesionalci“ su napravili gubitak od 230 miliona dolara. Glatko su pobedili sve naše ranije „domaće menadžmente“. Posle svega su tražili još 12 miliona evra „bonusa“ za dobru prodaju Železare. Vlada je pretila nekim tužbama, ali se sve brzo zaboravilo. Kao Savamala. Konačno, od jula 2016. godine, Železaru je kupio kineski HeStil. Za 46 miliona dolara. Prethodno „umivenu“ od svih dugova. Uključujući i one što su ostavili „profesionalci“.

Ovako je bilo. Ni po Babu, ni po premijerkama. Da reče „duplo bolje“ u odnosu na „bahate i neodgovorne“ protivnike, pa da bar nešto bude tačno. Oni prodali za 23, „mi“ za 46. Sve ostalo je netačno i „neodgovorno“. Možda lapsus. Nije, jer se premijerka kasnije nije izvinula. Na neznanje, premijerka nema pravo. Tu su ministri i Gugl. Istina, postoji i ono „46 miliona puta bolje“. Država prodala Kinezima za 46 miliona, Amerikanci (Ju Es Stil) prodali državi za 1 (jedan) dolar. Plus ostavili 140 miliona dolara u repromaterijalu i poluproizvodima. Što nedvosmisleno znači da je u dosadašnjem „životu“ Železare, „zlatno doba“ bilo u vreme Amerikanaca i „bahatih i neodgovornih“. Koje bi, da ne beše SEKE, verovatno još trajalo. Ostaje da se nadamo da će novo „zlatno doba“opet doći. Sa Kinezima. Druga bitna činjenica je da je „najgore doba“ bilo u doba profesionalnog menadžmenta. Koji je za 15 meseci „vladavine“ ostavio 230 miliona dolara dugova. Četiri puta više nego što je Železara prodata Kinezima. Kada to beše. Od aprila 2015 do juna 2016. godine. Ko je tada „vladao“ Srbijom. Naravno, ko bi drugi. Današnji „bahati i neodgovorni“ protivnici. Preko svog ogranka „preletača“. Kad imaš RTS i ostale „nacionalne“ medije, sve je moguće. Umesto priznanja greške, „46 miliona puta bolje“.

Zaključno, premijerka je, da je znala i htela istinu, jedino mogla reći. Znamo da smo mnogo grešili oko Železare. Kad su bili „profesionalci“. Tri u jedan. Menadžment, dobavljač i kupac. Zato ćemo sve koji nisu kontrolisali i „dojavili“ šta se dešava, ili, ne daj Bože „pokrali“ narodno (državno), procesuirati. Očekujemo i nadamo se da će Kinezi, poput USS (Ju ES Stila), uvesti u drugo „zlatno doba“.

Autor je ekonomski analitičar