Prezent, prezent, gospodari

Da svako može da priča samo o sadašnjosti. A ne da hiperboliše i obećava u futuru (znate kako je to kroz stotine godina narod sročio – obećanje ludom radovanje). Ili da pola mandata provede u tumačenju i kritici perfekta. Koji je kriv za sve. Ne samo što je bilo, već i što je sada. Nažalost, tu izgleda da nema leka. Kako ko dolazi, on sve više i više po perfektu i futuru.

Dakle, beše rebalans. Dva meseca pre kraja godine. Kad se sve glavno već videlo i dogodilo. Pa sad treba da se pokrije zvaničnim dokumentom. Da bi suočili prezent i „bliski“ perfekt, uzećemo kao uzorak poslednjih pet godina. Dve perfekta (2010. i 2011), dva prezenta (2013. i 2014), i jednu „mešovitu“(2012). Kojom su vladali i bivši i sadašnji. Posmatraćemo dinamiku dva makro pokazatelja. Budžetskog deficita i javnog duga. Ukupna primanja će sa 712,2 milijarde u 2010-oj stići do 897,1 milijarde ove godine. Po novembarskom rebalansu. Ako stigne. Pošto profesori iz Fiskalnog saveta sumnjaju i u ove nove rebalansirane cifre. Pominju čak mnogo veći deficit. Blizu 300 milijardi. U okviru primanja, poreski prihodi sa preko 85 posto učešća, stigli su sa 616,6 do 759,4 milijarde. Za pet godina 23,2 posto, koliko su okvirno rasli i prihodi od PDV-a. Sa 319,4 na 398 milijardi. Ove godine, kad je najviše trebalo da rastu, jer je opšta stopa povećana sa 18 na 20, a niža sa osam na 10 posto (ili preko 10 posto), skočiće manje od pet posto. Što znači da su realno smanjeni za najmanje isto toliko.

Kod plaćanja, druga pesma. Ukupni rashodi će sa 812,5 dostići (po rebalansu) 1.121,9 milijardi ili 38,4 posto za pet godina. Prihodi za 26, rashodi za 38. Eto odgovora. Koji glasi: rashodi jesu veliki u masi, ali teško da se „drenovina“ neograničeno može cediti. Problem je što prihodi, posebno od poreza, ne rastu kako bi trebalo i moralo. U okviru rashoda, najbrže raste ona aproprijacija koju svi ministri finansija neuspešno „proganjaju“ još od dvehiljadite. Pogađate, subvencije. Sa 49,5 na 89,3 milijarde. Konačno, budžetski deficit, kao rezultanta svega što se događalo i događa, kaže sledeće: 2010 – 100,2; 2011 – 132,5; 2012 – 192,0; 2013 – 173,7; 2014 (po rebalansu) – 224,8. Što daje ekstreman rast od 125,4 posto.

Pošto se zbog deficita ponajviše i zadužujemo javni dug prati prethodne procente. Sa 12,2 ili 41,8 posto BDP-a na 22,1 milijardu evra ili „opasnih“ 66,8 posto BDP-a na dan 30 septembra. U međuvremenu javni dug je 2011. godine iznosio 14,8 (45,4 posto BDP-a), 2012. godine 17,7 (56,2) i u 2013. godini 20,1 milijardu evra, ili 59,6 posto BDP-a. Za pet godina, velikih 81,2 posto.

Šta bi objektivni analitičar mogao da zaključi, a da bude pravedan i realan. Prvo, da je perfekt u dve posmatrane makro kategorije bio uspešniji od prezenta. Što se najbolje vidi i po onim grafikonima koje premijer pokazuje. Stalno rastu, ali eksplodiraju ove i prošle godine. S tim da je i to perfekt. Jer je ova vlada još „maloletna“. Ko je bio od Leta Dvanaestog, ne zna se. Zna se samo da nisu sadašnji premijer i vlada. Drugo, da su nam ekonomske mere baš kompatibilne sa „obrnutom ekonomijom“. Glavnu pažnju i lekove „prepisujemo“ rashodima, dok su bolesniji prihodi. Odnosno, privreda kao dominantni finansijer države i društva (poreski prihodi u ukupnim primanjima učestvuju sa preko 85 posto). Pamtite li kad je naša kolumna, kao nadrilekar (nemamo zvaničan pečat) krajem 2012. godine dijagnosticirala stanje privrede kao „vanredno“ i ispisala mnoštvo recepata. Dakle, problem je što zvanična politika koja jedina ima zvaničan lekarski pečat i nešto lekova u svojoj apoteci, ne dijagnosticira i ne leči „glavnog“ bolesnika. Tu su prezent i perfekt prilično slični. A bolesnik je sve iscrpljeniji i bolesniji.