Prisluškivani biznis

Menjaju se partije, predsednici i premijeri, samo tajne službe traju. Najčešće sa istim ljudima. Koji se lako prekomponuju, kad dođu novi „gospodari“. Svima verno služe dok su tu. Dokaze protiv bilo koga lako nađu. Iste te gospodare „love“ kad postanu bivši. Drugim rečima, za sve su spremljeni dosijei. Prethodne, bivše i buduće. Pa onda „razmontiraj“ tajne službe. Što neki naivni i neupućeni predlažu. Kako, kad su svi „glavni“ucenjeni. Svaki pokušaj odmazde, se kažnjava pretnjom. Jezik za zube, ili ćemo sve obelodaniti. Rezervni fleševi i USB-i su na sigurnom. Samo zucni. Pravo na naslovnu stranu.

Prvo je bio KNOJ. Pa „OZNA sve dozna“. Posle Ozne, UDBA. Samo drugo pakovanje. Sad se još proširilo. BIA, VBA, VOA i savremena elektronika. Svi smo „goli“, kao od majke rođeni. Od izuzetka, praćenje i prisluškivanje postalo pravilo. Počeli da prisluškuju i snimaju i oni koji bi trebali da budu glavni borci za građanske slobode i ljudska prava. ZG i PZG. Zaštitnik građana i Prvi Zamenik Gradonačelnika. Novine pišu da je ZG tajno snimao svoje zaposlene. Bez dozvole i pristanka. PZG hakovao novinare. Presretao im poruke preko „prijatelja“. Znaju da im zaprećene zakonske sankcije neće nauditi. Kad se godinama ne procesiraju noćni fantomi iz Savamale, neće niko. Sklopiše se toliki tajni ugovori i međudržavni sporazumi, ništa. Ko bi smeo. Da prođe kroz „toplog zeca“kao sudija Majić.

Ako je sve tako, kako smo mi onda lideri po investicijama. Makar u RTS-ovskoj Srbiji. Tek smo na Pinku i Studiju B neprikosnoveni šampioni biznisa i reformi. Malo čudno i kontradiktorno sa aksiomom da biznisu treba stabilnost i javnost. Garancije izvršne vlasti da se u dužem roku(5 do 10 godina) neće desiti ništa vanredno(povećanje poreskih dažbina, inflacija, političke krize, tajni ugovori i sl.) što bi moglo ugroziti Biznis. Pogotovo veći i veliki. (Mada je, sa druge strane, bez obzira na veličinu, svakome svoj biznis najveći). Posebno je važan nezavisan i objektivan pravosudni sistem Koji optužuje i sudi po činjenicama i dokazima. Daleko od partija, skrivenih ugovora u „četiri oka“ i tajnih službi. Sa unapred poznatim pravilima za subvencije. Jednakim za sve. Koje se, u tim i tim iznosima po jednom zaposlenom, daju ili ne daju, zavisno od tri faktora. Broj novozaposlenih, vrsta delatnosti(nivo opreme i tehnologije), i stepen razvijenosti lokalne samouprave. Nema veze da li su naši ili stranci. (Ako za nekoga treba da navijamo, onda su to „naši“). Ništa u „četiri oka“. Kao sada. Slikanje javno, ugovori i dogovori tajni.

Sad se vraćamo na početak. Kako će investitori biti sigurni u dugoročnu stabilnost, transparentnost i jednakost pred zakonima, u zemlji u kojoj se sve i svi mogu da prisluškuju i prate. Čak i najuglednije institucije i pojedinci. Iako su naprednjaci uzeli vlast, baš na obećanju transparentnih javnih nabavki i ugovora. Bez zatamnjenih članova i stranica. Tenderi, ništa dogovori. Obećavane uštede su iznosile više stotina miliona evra godišnje. Sedam godina posle, vladajuća stranka je opravdala svoje ime. Ostvaren je veliki napredak. Više niko ne pominje javne nabavke i uštede. Većina velikih infrastrukturnih projekata se ugovara(dogovara), nagodbama u „četiri oka“, tajnim ugovorima i leks specijalisima. O cenama se više ne govori. Samo jače, brže i bolje. U četiri oka. Poslednji leks je za Moravski koridor. Da se ubrza procedura. Tako je bilo i sa ostalim autostradama. Kinezi, Arapi i i Azerbejdžanci. Narod neće da čeka tendere i procedure. Hoće autoputeve i aerodrome. Nije bitno koliko će da košta. Što je jeftino, to je i kuso. A nema mesta ni za IMT(Ima li Mene Tu). DŽaba smo krečili.

Novine pišu da ćemo tek biti „goli“. Ministar unutrašnjih dela najavio da u pomoć tajnim službama stiže hiljadu pametnih kamera iz Kine. Da pokriju dvomilionsku prestonicu. Tu su svi bitni. Oni koji nisu, svaki drugi dan dolaze u prestonicu po (svoje) mišljenje. Pametne kamere sve vide i znaju. Inspektori ne moraju na teren. Samo sede, obrađuju i šalju gde treba. Za one koji su „tipovani“. Za one kojima se podaci šalju, slike i dokumenta se javno brišu, a tajno negde arhiviraju. Trebaće. Jer se zna, da se politike, stranke i ljudi menjaju, tajne služba traju.

Dakle, bićemo „goli“, ali će biznis da cveta. Kao kod braće Kineza. Privredno čudo i najviše stope rasta BDP-a. Sa sasluživanjem tajnih služba i pametnih kamera. Nastala jedna zemlja sa dva sistema. Milijarderi da prave biznis i radna mesta. Narod da sluša, radi i ćuti. Bez obzira iz kog je sistema, koga „uhvati“ pametna kamera ide u treći sistem. Gde svi imaju iste, prugaste uniforme. Zato, što pre uključite pametne kamere. Važno je da procveta prisluškivani biznis.

Autor je ekonomski analitičar