Prodaj jeftino, kupi skupo

Naslov je preuzet iz SM vremena, kada je jedan od paradoksa tadašnje „obrnute ekonomije“, ovako glasio. (Svaka sličnost sa sadašnjim AV vremenima nije namerna. Samo se podsećamo „godina koje su pojeli skakavci“.

Elem, šta smo saznali od sveznajućeg gospodina Gugla i prijatelja koji se bave „kablovskim operaterima“. Da ukupno ima 1,7 miliona pretplatnika, od kojih još 10-ak posto imaju samo TV antene gledaju nekoliko programa(RTS, Pink i još ponekog), dok preko 1,5 miliona pretplatnika koristi kablovske operatere. Najveći operateri za obezbeđenje brzog širokopojasnog interneta i mnogo TV kanala, koriste bakarne kablove(ADSL) i optičke kablove, dok oni manji, koriste obične koaksijalne kablove, kao i bežični sistem gde je manja gustina pretplatnika, pa bi kablovski sistem bio neisplativ. Dalje se kaže da je na ovom tržištu prisutan oligopol (nije mopopol, nego nešto blaže) većih operatera, na čelu sa SBB-om i Telekomom. Vrednost tržišta(godišnjeg prometa) je oko 265 miliona evra. Ili oko 180 evra po jednom pretplatniku. Broj pretplatnika se godišnje povećava po prosečnoj stopi rasta od 3 posto.

Koliko onda realno vredi Kopernikus. Ekonomski analitičar, su koristeći uporednu svetsku praksu i najsavremenije modele procene u svetu, „izračunali“da Kopernikus vredi 37,5 miliona evra. Tačno pet puta manje od kupoprodajne cene. Što je potvrdilo staru tezu. Procenjuj kako i koliko hoćeš, važno je dobro „istrgovati“. Ko koga „prevari“. Samo se to „piše i pamti“. Postoji mnogo različitih modela procene kapitala i vrednosti firme. Uglavnom se cene sledeći faktori: stopa rasta tržišta proizvoda i usluga na kom posluje kompanija, stopa rizika poslovanja, troškovi kapitala, projektovane stope rasta kompanije (prihodi, rashodi, ebitda, neto dobit), nivo tehnologije, opreme i digitalizacije i drugi pokazatelji. Naravno, posebno se mere i cene makroekonomski pokazatelji države. Što nam baš ne ide u prilog. Sve vrste dohodaka (BDP, realne zarade, penzije, neto dobit) stagniraju, ili se neznatno povećavaju. Broj stanovnika se strmoglavo smanjuje za oko 90 hiljada godišnje, jer se oko 50.000 iseli iz zemlje, a broj umrlih je oko 40.000 veći od broja rođenih.

Dakle, metodom DNT (diskontovanje novčanih tokova), koja pokazuje zarađivačku sposobnost preduzeća u narednih 10 godina, došlo se do egzaktne vrednosti Kopernikusa od 37,5 miliona evra. Onda je poznati analitičar (koji je bio i državni sekretar u ovoj sferi) dodatno „tretirao“ još tri najbitnija pokazatelja, upoređujući ih sa prosekom 21 kablovskog operatera (priznatih u svetu). Odnos vrednosti od 37,5 miliona evra prema visini prihoda od prodaje je 2,17, što je blizu odnosa reprezentativnih kompanija koji iznosi 2,21. Ako se u obzir uzima odnos procenjene vrednosti od 37,5 miliona evra i EBITDA (operativne dobiti pre plaćanja poreza, kamata i amortizacije) za Kopernikus je 5,69 a za grupu svetskih kompanija 6,25. Konačno, vrednost kompanije od 37,5 miliona evra i poslovne dobiti (EBIT, kao razlika poslovnih prihoda i rashoda) za slične kompanije je 11,27, za Kopernikus 13,37.

Više nego dovoljno, da struka utvrdi da ne postoji ni najmanji ekonomski rezon, za, ni za „cent“ veću cenu od 37,5 miliona evra. Ispada, da ako Kopernikus ima 200.000 pretplatnika(kako tvrdi Telekom, mada podaci RATEL-a za prošlu godinu pominju samo 50 hiljada), procenjena cena od 37,5 miliona, pokazuje da je realna cena po jednom pretplatniku 200, a da je stvarno plaćeno skoro hiljadu evra po jednom pretplatniku. Opet pet puta više. Treba li uopšte pominjati, da Telekom, nudi malim(najčešće bežičnim operaterima) po 120 evra po jednom pretplatniku. Sa sve repetitorima.

Ako nema ekonomskog, mora da postoji politički motiv. Za čudo, nema. Ili je dobro kamufliran. Ako prihvatimo da Kopernikus ima čak i svih 200 hiljada pretplatnika (kako tvrdi kupac Telekom), šta može novi kupac. Da isključi N1 i druge „nepodobne“ (ako ih još ima). Što je mala „politička“ dobit. Nesrazmerna sa 150 miliona evra, za koliko je Kopernikus „pretplaćen“, u odnosu na realnu cenu. Ako od „viška“ neko uzme samo pola para (75 miliona), eto miliona BUŠ-eva (brašno, ulje, šećer) i drugih izbornih rekvizita.

Tako da, ako nema ekonomskih i direktnih političkih razloga, ostaje treća opcija. Vlasničko – partijska. Pola gazdama, pola za (neke) izbore. Piše da su formalni vlasnici dve ostrvske of-šor kompanije, a pravi dva „napredna“ brata. Ne iz Beograda, da ne bude nikakve sumnje. Pošto je ovo samo mogućnost, definitivnog odgovora zašto je država „nešto“ platila pet puta više, nema.

Zato postavljamo nagradno pitanje. Zašto je državni Telekom dao tolike pare za privatni Kopernikus. Nagrada za najtačniji odgovor (po oceni, uvek objektivne i nepristrasne kolumne „obrnuta ekonomija“) je da ćemo pisati tri kolumne o tri teme, koje predloži „srećni“ dobitnik.

Autor je ekonomski analitičar