Prodaju li se prvo dobri ili loši

Kad smo, nedavno, licitirali sa paradoksima i raritetima naše „obrnute ekonomije“, zaboravili smo dva uvek aktuelna i popularna. Prvi je, citiramo naslov tadašnje kolumne, „18 veće od 118“. Sad bi naslov bio „20 veće od 120“. Pogađate, reč je o PDV-u. Bio 18 sad je 20. Skraćeni opis paradoksa glasi: vama (putari su tipičan primer) država duguje 120 dinara (100 dinara za proizvod, radove ili uslugu i 20 dinara za pripadajući PDV), Vi državi dugujete ovih 20 dinara obračunatog a nenaplaćenog PDV-a. Država vama ne plaća mesecima i godinama 120 dinara (ni uslugu ni PDV), vi pišete cirkularna „ping-pong“ pisma, već kako vas „navode“ razni nivoi, i bunite se. Uzalud, država vas blokira za neplaćenih 20 dinara PDV-a (koji vam ona nije platila), obračunava kamatu od 16 posto (referentna stopa NBS, plus 10 posto), a možda će i da vas „gurne“ na naslovnu stranu, ili u pritvor, ne daj Bože.

Drugi paradoks, nastao i opstao još od Titovih i SM vremena, jesu naša republička i lokalna javna preduzeća kao „jedini preživeli dinosaurusi“ u Evropi, koji mnogo jedu a malo daju. Jedini konačan i spasonosan lek je privatizacija i prodaja, pošto druga terapija da „dinosaurusi“, iako monopolisti, rade efikasno i profitabilno i zarađuju pare za svoga „gazdu“ (ili da ih gazda makar ne dotira), nije dala rezultate. Samo što smo i ovde „pobrkali lončiće“. O privatizaciji „gubitaša“ niko ne govori. U fokusu su Državna lutrija Srbije (DLS) i Telekom. Upravo oni koji bi mogli da zarađuju za sebe i državu. Umesto da ih prodaje, „gazda“ treba da ih osposobi da prave pare. Kad već imaju sve preduslove. Dobar i tražen proizvod i monopolski ili oligopolski položaj. Ako ne prave velike profite, kriv je „partijski“ menadžment koji ne ume da radi, ili, ne daj Bože, izvlači pare za privatne i partijske džepove. Dajte prvo stručnjacima šansu da iskoriste šanse. Ako ne ide, odmah pripremati privatizaciju.

Da se malo „zaigramo“ sa brojkama. Kažu, naša DLS napravila svega milion evra profita. (Malo li je, kad su neki visoki funkcioneri, crno na belo, u ponoć uslikani, kako sa džakovima, ulaze da „kreče“.) Dok je Crnogorska državna lutrija napravila 10, a Češka preko 200. Prema njima, mi bismo trebalo da imamo najmanje 80 miliona. Tako da, što se države i vlade tiče, nije problem ono navodno „nameštanje“ (broj „21“ neka traži i ispituje MUP), već „gde su pare“. Prvo analiza i dijagnoza, zatim plan i mere. I na kraju menadžment. Sa skromnim osnovnim platama, ali velikim i unapred poznatim bonifikacijama za učinke (profit). Ako napravite 50 miliona evra (od čega odskoro, umesto 50, javna preduzeća treba da državi kao osnivaču prenose 70 posto), imate 1 posto. Preko 50 miliona, onih pola miliona za 50 miliona, i po 2 posto, na sav profit preko 50 miliona.(Naravno, primer je sasvim aproksimativan.) Ako plan ne uspe, dolazi novi menadžment. Ako opet ne ide, privatizacija, bre.

Metodološki, slično je sa „Telekomom“. Samo što on i sada pravi profit. Čitavih 180 miliona evra 2011, prošle oko 140 miliona evra. Računica je mnogo prosta. Ako, uz nužne racionalizacije troškova i vrhunski menadžment (oslobođen svih mogućih „partijskih džakova), „Telekom“ može da godišnje pravi blizu 300 miliona, od toga bi „gazdi“ (budžet RS) išlo 210 miliona evra, što znači da bi država za najviše sedam godina dobila onoliko koliko može da dobije jednokratnom prodajom 70 posto akcija „Telekoma“, dok bi firmi za praćenje tehnološkog razvoja u ovih 7 godina ostalo preko 600 miliona evra. Umesto da prodamo „porodično srebro“ (jedino preostalo, koje se poslednje prodaje, ako „nema druge“) uzmemo iste pare, a ostane naše. Ako je moguće. Da li je moguće treba da kaže analiza, dijagnoza, plan, mere, menadžment… Da ne ponavljamo kao papagaji. Pošto ne volimo i ne priznajemo „cifre“ i stručnjake, osim partijskih („naših“), pretpostavljamo šta će biti. Telekom će se prodati jer „miriše“ na brze „sveže pare“, od kojih živi i diše svaka „politika“ (čitaj: vlast), a svi najveći prestonički i lokalni „dinosaurusi“ će ostati nama. Uostalom, o čemu bi onda pisala naša „obrnuta ekonomija“.