Reka investicija kruži Srbijom

Zaključno sa 24 aprilom. Kada će vodostaj pasti i „reka investicija“ se vratiti u korito. Koje je inače tanko i usko, skoro da presuši. Jedva u proseku prelaze po milijardu evra godišnje u ove poslednje četiri godine. A da bi rastao bruto domaći proizvod i smanjivao deficit platnog bilansa i nivo javnog duga, trebalo bi da budu po tri milijarde. Međutim, kad u izbornoj kampanji padne kiša obećanja, naša mala rečica se pretvara u bujicu, poplavni talas, koji ruši sve pred sobom. Čim donese potrebnih i željenih 50 posto glasova(ili 25 posto od ukupnog biračkog tela, ako izlaznost bude 50 posto) reka će se vratiti u svoje korito. Mnogi kameni temeljci će se zaboraviti, na mnoge otvorene fabrike staviti (Bogijevi) „lanci i katanci“. Počelo je sa „čučavcima“, stiglo do Železare. Preko Bariča, Novog Sada, Vladičinog Hana. Biće još. Imamo toliko opština i gradova. Mada, nekako pomalo neobično, nikako da se pojavi „glavni“ šeik i ostali biznismeni iz Emirata. Nije valjda, pukla tikva. Ili se „čuvaju“ za finiš.

Bolji poznavaoci evropskih prilika se čude kako premijer svakog dana nešto“otvara“ po svim televizijama, iako na to nema pravo. Može samo ako se na vidnom mestu obeleži kao politički marketing. I ako se plati(partija, ne država). Pa pominju Miterana čiji su prilog sa nekog „otvaranja“ prekinuli, jer kao predsednik nema pravo na partijsku kampanju. Danas više tamo toga nema. U vreme kampanje možeš samo da se pojaviš kao predsednik stranke u plaćenim terminima. O aktivnostima vlade, uključujući i „otvaranja“, mogu samo profesionalni novinarski izveštaji i vesti. Rečenice poput naših svakodnevnih: „mi smo sprečili bankrot u koga su nas oni doveli“, „ako ne ostane sadašnji premijer, neće ostati vi vaše penzije“, „on je vas(Vojvođane) šesnaest godina obmanjivao i pljačkao“(drugim rečima, malo ste glupi, kad vas je toliko puta prevario), su tamo nemoguće i zabranjene ministrima i premijerima. Samo „goli“ dokumentarni izveštaji. Gde je i šta bilo. Još je čudnije što premijer svakog dana „otvara“, a istovremeno sve vreme tvrdi da ga kampanja uopšte ne interesuje, i da u njoj neće učestvovati. Kakvi bi nam tek bile novine i televizori, kad bi „učestvovao“.

Da su, poput pravih „majstora zidara“ (masona), pravi „veliki majstori velike srpske lože“(mnogi kažu „srpske laže“, ali se naša kolumna ne bavi kvalifikacijama, već samo ciframa), ministar para i premijer su potvrdili, zvanično proglasivši prvi kvartal Leta Šesnaestog, „zlatnim kvartalom“. U kome se sve desilo i preokrenulo. Naravno, nikako zbog aprilskih izbora. Rad, trud i televizor. Tri magične reči. Pored investicione, tu su i druge „poplave“. Budžetski deficit nepunih 9 milijardi dinara, ili manje od „tričavih“ 15 posto u odnosu na planirani deficit za prvi kvartal od 62 milijarde. Otkuda vladi ova cifra od 62 milijarde, kad je planirani deficit za celu godinu 121,8 milijardi, pa bi posledično plan za prvi kvartal mogao biti „samo“ 30,5 milijardi, to niko ne zna. Kao što se ne zna da li je trezor malo „prikočio“ plaćanja za dospele obaveze, kako neki tvrde. Da samo prođe 31 mart. Kad se „preseku“ podaci za „zlatni kvartal“plaćaj. Kapitalne investicije duplirane u odnosu na plan. Na svim nivoima. Sa 5 na 10 milijardi. (Kao da se održavaju opšti izbori). Najzad, najveći podvig se desio sa javnim dugom. U „zlatnom kvartalu“ smanjen za 300 miliona evra. Što je pravo čudo. Kad je premijer došao, u maju 2012. godine, javni dug je iznosio 15,12 milijardi, da bi na kraju 2015. dostigao 24,81 milijardu. Prirast od 9,69 milijardi, ili prosečno po 650 miliona evra u svakom od 15 kvartala provedenih na vlasti. Da bi u „zlatnom“ umesto minusa od 650, postignut plus od 300 miliona. Samo da, ne daj Bože, posle izbora ne bude kao Leta Dvanaestog. Kad je do kraja te godine, za sedam meseci, javni dug povećan za dve i po milijarde evra.

Na kraju da parafraziramo Karla Marksa, koji Komunistički manifest počinje čuvenom rečenicom: Bauk komunizma kruži Evropom. Naš izborni manifest glasi: Reka investicija kruži Srbijom. Isplivaćemo, pa makar svi potonuli.