Šampioni obrnute ekonomije

Naš jaki, „junački“ dinar nikako nije delio sudbinu nejake privrede. Na taj način dodatno destimulišući „domaću“ privredu, proizvodnju i izvoz. Pa se onda neko čudi, što je izgrađeno ovoliko ovakvih šoping centara, molova, sitija, hipermarketa sa dominantno uvoznom robom. Dok su istovremeno mnoge fabrike zamandaljene (Bogijevim) „lancima i katancima“. Kako i ne bi kad je u poslednjih 15 godina najmanje duplo brže rasla zvanična stopa inflacije (znači struja, plate, porezi i ostali rashodi) od rasta kursa dinara prema evru (prihodi isključivih ili pretežnih izvoznika). Da je devizni kurs u kontinuitetu pratio stopu inflacije i da je sada iznosio makar 180 dinara za jedan evro, drugačiju bi „privrednu pesmu“ pevali. Samo, šta bi tada rekli uvozni „lobiji“ i naš treći „lider“ – banke.

O partokratiji je sve rečeno. Kako se više označava kao jedan od glavnih neprijatelja „reformi, napretka i puta prema Evropi“, tako se ovaj fenomen više razvija ipoprima sve originalnije i čudnije oblike. Uvek je teorija „nije važno ko si, šta si i šta znaš, nego čiji si“ opstajala, nekada neskriveno i javno (kao u vremena partije G 5 posto plus), a nekada, kao sada, formalno prikriveno premijerovim jasnim distanciranjem između „partije i države“, a u stvarnosti potpunom i očiglednom vladavinom jedne partije i jednog lidera. Dovoljno je da gledate televiziju i čitate „naslovne strane“. Piši i govori, kako „gazde“ kažu, ili će drugi pisati i govoriti. Naravno, ti drugi „nisu i neće biti“ članovi partije. Samo „simpatizeri“. I obožavaoci „imena i dela“. Kao što ni ministri neće biti partijski funkcioneri. Sve je isto. Već viđeno. Samo se menja broj i raspored „poslužioca“. Sa sve raznoraznim diplomama. Koje se ne „kupuju“ kako zlonamerni kažu. Nego zaslužuju. Uveče pročitaš, ujutru zablistaš. Ostalo je na partiji (državi).

Najzad dođosmo do banaka i kamata. Svakoj proizvodnji i privredi neophodni su što viši (realan) kurs domaće valute i što niže kamate. Kod nas je išlo suprotno. Kurs nizak, kamate visoke. Scila i Haridba. Lanci i katanci. Dok su „evropske“, a delimično i komšijske kamate, od samog starta pratile SEKU (svetsku ekonomsku krizu), odavno dostigavši nultu, ili čak i negativnu kamatnu stopu, naša referentna stopa NBS se tek nedavno „spustila“na 4,25 posto, dok su kamate poslovnih banaka sve vreme bile „bezobrazno“ visoke (7-12 posto na devize i blizu 30 posto na dinare), da bi poslednjih meseci, najzad počele „stidljivo“ padati. Što je odmah relaksiralo privredu. Još da ne važi onaj naš paradoks „da kredite dobijaju samo oni koji dokažu da im ne treba“, privreda bi možda i izašla iz „vanrednog stanja“. Koje je naša kolumna, samoinicijativno i jednostrano proglasila krajem Leta Dvanaestog. Uglavnom, velika većina poznavalaca i eksperata je jednodušna. Najveći pobednici naše tranzicije su „banke i kamate“ (ne računajući političare – partokrate). Narodu, „gladnom“ potrošnje, dali su dozvoljene minuse, kreditne i debitne kartice, kratkoročne i dugoročne kredite. Samo kupuj i plaćaj kamate. Tako da su svi postali pravi ovisnici. Dok su bankari trljali ruke. I profite transferisali u svoje matice.

Za sami kraj ostavljamo ovaj tragikomični primer bankarskog monopola i svevlašća. Dotična banka je u martu 2014. godine izgubila dozvolu za rad NBS, prekinula sa radom i otišla u stečaj, dovodeći u nezavidnu poziciju svoje klijente i poverioce. Sad ta ista banka, sada u stečaju, za protekli dvogodišnji period, kada je svojom ili nečijom „greškom i voljom“ prestala sa radom, šalje svojim klijentima obaveštenje da hitno plate dugove na dozvoljene minuse i kreditne kartice. Sa sve „prevaziđenim“ astronomskim kamatama. Kao da je vreme stalo. Da su građani sve vreme koristili svoje minuse i kartice i da kamate u čitavom svetu i svim bankama nisu više nego „desetkovane“. Ne samo što su oštetili građane jer su im jednostrano i jednokratno uskratili svoje kartice, nego bi još da zarade na „preživelim“ kamatama. Mnogo veći profit nego da su radili. Konkretan primer jednog građanina glasi. Dozvoljeni minus je od 62 hiljade glavnog duga stigao do 115 hiljada, a iznos na kreditnoj kartici sa 165 na 305 hiljada. Astronomskih 85 posto za dve godine. Kao da su delili zlatne poluge, a ne „propali“ i oštetili klijente. Kojima duguju izvinjenje i koje bi, da ne caruje „obrnuta ekonomija“, mogli da mole za glavni dug i eventualno referentnu kamatu NBS. Na najmanje dve godine.