San i java jednog putara

1. Završetak svih deonica putne arterije Balkana, Koridora 10: Krak Beograd-Novi Sad-Subotica; Južni krak od Niša do granice sa Makedonijom;Saniranje „neposlušnog“ brda kod Grdelice.

2. Koridor E 80: Istočni krak od Niša prema Dimitrovgradu, do granice sa Bugarskom.

3. Više etapa autoputa Miloš Veliki: LJig – Preljina; Obrenovac – Ub – Lajkovac – LJig; Beograd – Obrenovac.

4. Magistralna pruga Beograd – Budimpešta, deonica Beograd – Stara Pazova i Novi Sad-Subotica-Granica sa Mađarskom.

5. Obilaznica oko Beograda i spajanje sa Koridorom 10 i „Milošem Velikim“.

Mašine rade po tri smene, plate inženjera i putara redovne i visoke, nude se stručnjaci i rukovaoci građevinskih mašina iz okolnih država. Srpsko čudo. Banke se „otvorile“ prema putarima. Oni pametni, pa sklopili konzorcijume. Da budu jači. Kamate nikad manje u istoriji sveta i veka. Niti duži rokovi. Jeftinih para za investiranje na pretek. Garancije, dok si rekao „piksla“. Tenderi javni i transparentni, naši dobijaju. Postali „putarske sile“. Ministarstvo i vlada se nađu pri ruci, ako zatreba.

Nije gotovo. Predsednik i premijerka najavili NIP (novi investicioni ciklus). Tako ulazimo u zlatno doba. Naših autoputeva i putara. Ima da se Srbijica premreži, kao Hrvatska. Pored svakog većeg grada, autoput. I naplatna rampa. Ostajte ovdje, inženjeri i majstori građevinci. Ređaju se nove deonice, kao na traci:

1. Takozvani Bosanski koridor, Beograd – Bijeljina, preko Kuzmina, i dalje prema Brčkom i Doboju, sa mostom na Savi od 100 miliona evra (dar Srbije, prekodrinskoj braći).

2. Banatsko-Rumunski koridor, Beograd – Pančevo-Vršac – Temišvar, veza Rumunije sa Srbijom Crnom Gorom i Jadranskim morem.

3. Nastavak koridora, Miloš Veliki Preljina – Požega – do Crne Gore i Jadranskog mora. Povezivanje Rumunije, Srbije i Italije.

4. Koridor „Vožd Karađorđe“ (da i kum Miloša Velikog dobije auto put), ili Šumadijski koridor. Mladenovac – Aranđelovac – Svilajnac-Despotovac-Bor. Veza Šumadije sa Pomoravljem i Istočnom Srbijom.

5. Kosovski koridor, Niš – Merdare – Priština, pa dalje za Drač i Valonu. Da se poveže Koridor 10 sa Albanijom i lukama na Jadranskom moru. Autom je najbolji lek za smirenje i pomirenje.

Kad se junak naše priče, inženjer, bivši dugogodišnji direktor putarskih preduzeća i državni sekretar u Ministarstvu građevine, sav znojav probudio, i shvatio da je sve samo sanjao, odmah me pozvao. Molim te napiši, možda će neko pročitati. Dok ne bude sasvim kasno. Sve ovo što je urađeno radili stranci. Ili bez tendera, ili sa tenderom sa „slikom, likom i delom“. Međudržavni ugovori ili direktna nagodba. Kinezi i drugi stranci daju kredit, pa posle sami troše svoje pare. Našima mrvice. Najviše polovina ugovorenih cena. Blokirani računi, građevinci i inženjeri odlaze u Sloveniju i druge države.

Gde su veće plate i gde ima posla. Našim putarima konkursi stalno otvoreni. Sa slabim odzivom. Samo u tranzitu. Dok se ne pojavi nešto bolje. Za ono malo posla kao podizvođači na koridorima, i na rekonstrukcijama regionalnih i lokalnih puteva, gradilišta vode penzioneri. Bivši radnici. Došlo dotle, da banke više ne daju ni činidbene garancije (za dobro izvršenje posla). Kredite više niko ne sme ni da pomene. Ne dozvoljavaju bilansi. Gubici i blokade. Više ne bi mogli nigde ni da konkurišu.

Tako da se za sve buduće projekte i izgradnju koridora, već znaju projektanti i izvođači. Turci i Amerikanci za Moravski, samo Turci za Bosanski i Kinezi za sve ostale. Ako uopšte pre(k)ostanu, našim putarima opet slede „mrvice“. Da bi dobili, koridore, moraju da se žrtvuju (naši) putari. Nema zlatnog doba bez reformi i žrtava. Patriotska ekonomija je naša prošlost. Šta će nam putari. Imamo digitalizaciju.

P. S. Inženjeru, ti si sad ipak zadovoljan. Makar su ti se u snu „prikazala“stara vremena. Kad su naši putari gradili naše puteve, pruge, mostove i tunele.