Šanse i autogolovi (2)

Od kojih su jedan od većih tzv. IPARD fondovi EU za poljoprivredu. O kojima je naša kolumna već govorila krajem Leta Četrnaestog lamentirajući što već kasnimo dve godine. Da dobijamo više godina (sve do formalnog ulaska u EU) po očekivanih 50 miliona evra godišnje. Bay the way, ako je Hrvatska dobijala po 27 miliona, mi smo, kao duplo veći, očekivali najmanje 50 miliona godišnje, a dobili (samo kao mogućnost za koju se treba potruditi) 25 miliona. Verovatno još jedan autogol. Od koga je još daleko veći gorka „istina“ da smo sada još mnogo dalje nego pre dve godine, a mnogo, mnogo dalje nego pre četiri godine. Da ne podlegnemo opštoj medijskoj konfuziji i euforiji (izjava, kritika, pisama, pitanja i odgovora) oko IPARD fondova, mi smo kao konsultanta pozvali „stručnjaka“. Koji sve zna i koji je operativno radio sa EU Fondovima. Pa nam taj „čoek“ reče ovako.

IPARD fondovi su „predvorje“ zajedničkog evropskog budžeta za poljoprivredu koji iznosi preko 50 posto ukupnog agrarnog budžeta EU. To je svojevrsno „čistilište“gde treba da se najpre akreditujete i onda dobijate evropske pare, sve do ulaska u EU. Uz uslov, da za razliku od nas, znate da ih iskoristite. Od dobijanja statusa kandidata, što se kod nas desilo prvog marta 2012. godine, do akreditacije i početka trošenja para, „dobrim đacima“ treba godinu i po dana. Na jedan evro IPARD para, skupi se ukupno 2,5 evra (država je obavezna da obezbedi 25 evrocenti, što je ukupno 1,25 evra, i korisnik još toliko). Tako da prosta računica kaže da smo za protekle četiri godine koje su „pojeli skakavci“ nepovratno izgubili 100 miliona evropskih, odnosno ukupno 250 miliona evra, a da ćemo, ako se ne“opametimo“ i ne desi se neki „blic krig“ izgubiti još 440 miliona evra (175 miliona evropskih, pa puta 2,5). Ukupno, neverovatnih 700 miliona.

Međutim, kaže naš „čoek“, ranije je bilo drugačije. Još 2009. godine počele su pripreme da „uletimo u vetar“ IPARDA. Formirana je Uprava za agrarna plaćanja u savremenoj poslovnoj zgradi u Šapcu, koja je zadovoljavala sve profesionalne i informatičke standarde. Objekat je projektovan da primi 155 zaposlenih, što je bilo sasvim dovoljno za fazu akreditacije, uz mogućnost proširenja ako bi to buduće poslovne aktivnosti zahtevale. Da se radi ozbiljno, potvrdile su, svojim zvaničnim vrlo pozitivnim izveštajima i ocenama, i tri savetodavne revizije EU (2009, 2010 i 2011. godine) i Generalni direktorat za poljoprivredu EU. Nije onda čudno, što su u Šabac dolazile da uče i „prepisuju“ delegacije iz Makedonije, Crne Gore i Albanije.

Onda je sve prekinuto („prekomponovano“) petog oktobra 2012. godine (?) kada su promenjeni direktor i kompletno rukovodstvo, a Agencija izmeštena iz Šapca u Beograd. Od tada je sve stalo, osim što se promenilo pet direktora i što su se zapošljavali „podobni“. Naš „čoek“ i mnogi drugi iz „struke“, bez uvijanja tvrde da sadašnja potpuno neuslovna zgrada u centru Beograda i većinom neobučeni kadrovi, nikada neće obezbediti akreditaciju i pare početi da stižu. Akreditacioni plan „nove“ Agencije dostavljen je Evropskoj komisiji u novembru 2015. godine, ali ga je revizija glatko odbila, uz jasne naznake da sa sadašnjim potencijalima nema IPARD-a. (Ko je onda prevario premijera da 11. avgusta ove godine, u Skupštini Srbije, izjavi da „smo se već akreditovali i da je 175 miliona evra dostupno srpskim paorima“, niko ne zna. Osim da je izjava data za unutrašnje potrebe „medijske“ države).

Pošto se Uprava neminovno mora seliti, gradonačelnik Šapca je premijeru i resornom ministarstvu uputio“sitnu knjigu“ i tražio da se Uprava vrati u Šabac u „svoju“ pripremljenu i opremljenu zgradu. Da dalje ne propadaju spremne „evropske“ pare. Umesto onih kojima je pismo upućeno(premijeru i ministru poljoprivrede), „kojekuda“ je odgovorila ministarka za evropske integracije. Iznos od 175 miliona od 2015 do 2020. godine će nam biti dostupan, jer vlada mnogo „radi“ da se akreditujemo u prvoj polovini 2017. godine.

Da bi objektivno vrednovali „obe strane“, opet smo pitali našeg „čoeka“. Koji je bio decidiran. Prvi korak je hitno vraćanje Uprave u Šabac. Pa postavljenje stručnog direktora i rukovodstva. LJudi iz struke, a ne bilo koje partije. Da bi se prvo vratili na već dostignuti nivo iz Leta Dvanaestog. U protivnom, ništa od IPARDA. Makar u dogledno vreme. Kako su prethodne četiri godine IPARD pare „pojeli skakavci“, tako će i naredne četiri.