Sela pusta, a Babo se češlja (2)

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }A:link { }

Agrarni budžet je mali i nedovoljan (320 miliona evra), u njemu nema mesta za nova ulaganja, bez kojih opet nema rasta. Sa IPARD sredstvima EU od najmanje 20 miliona evra godišnje, koja bi mogla da zakrpe „investicionu rupu“, kasnimo dve i kusur godine. Nemamo celovitu i realnu strategiju razvoja agrara.

Tada smo, kao da smo znali šta će biti, napisali i recept kako da država upravlja „svojim“ raspoloživim poljoprivrednim zemljištem. Od državnog poljoprivrednog zemljišta od oko 480.000 hektara, 200.000 treba ponuditi na prodaju, isključivo domaćim fizičkim licima pod najpovoljnijim uslovima. Maksimalne cene bi zavisile od klase zemljišta, i iznosile bi od hiljadu do pet hiljada evra po hektaru. Najviše bi se moglo kupiti 50, a najmanje pet hektara. Država bi prihvatila plaćanje na rok od najmanje pet godina, uz početni poček od dve godine i maksimalnu kamatnu stopu od najviše četiri posto godišnje, uz subvencionisanje 50 odsto kamate iz agrarnog budžeta. Kreditiranje bi se realizovalo preko poslovnih banaka sa kojima država potpiše ugovor, dok bi obezbeđenje bilo predmetno zemljište. Ako bi bilo para i ugovora, ne bi prošlo mnogo vremena do osnivanja specijalizovane agro banke. U uslovima tendera bi trebalo staviti klauzulu da prednost imaju oni koji se obavežu da će se baviti stočarstvom. Sva sredstva od prodaje idu direktno za investicije u poljoprivredi. Ako bi se prodalo svih 200 hiljada hektara, po ponderisanoj ceni od „samo“ 2.500 evra po hektaru, to je pola milijarde. Malo li je na našu nemaštinu. Novi agro lideri bi za investiranje imali prioritet u kreditiranju iz sredstava „novog“ agro fonda i IPARD sredstava. Mi u februaru o „vuku“, a on koji mesec kasnije „na vrata“. Zato sa istim naslovom, nastavljamo serijal povodom završetka javne rasprave o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Spas u „dvanaest i pet“. Nacrt zakona se iznebuha „pojavio“, javna rasprava trajala tri avgustovske nedelje (od 30. jula do 18. avgusta), koje su svima pomutile glave. Tresla se gora, rodilo se ćutanje. Naslovne strane „uticajnih“ medija rezervisane za „parove i starlete“. Ko se seća još sela i zemlje. Oni koji se bave i koji znaju, nema gde da kažu. Ostalo im samo da budu ogorčeni. Javna rasprava prošla.

A šta to kažu nacrt zakona i ministarka, a šta seljaci i struka. Prvo i najvažnije: SSP potpisan početkom 2009, predvideo je da od 1. januara 2015. nema carina na poljoprivredne proizvode iz EU, a da će od 1. septembra 2017. pravna i fizička lica iz EU moći da kupuju privredna dobra u Srbiji. Pošto je SSP „stariji“ od naših zakona, mora se poštovati. Čitav „zabrinuti“ hor bruji – kad ode zemlja, ode i država. Predlažu da se u ovaj zakon ugrade dovoljno odbijajuće zaštitne klauzule. Pa se licitira – da je kupac rezident u Srbiji najmanje 10 ili 15 godina, da se obaveže da će se tim poslom baviti najmanje 10 godina, i da je veličina poseda ograničena. Čini se da smo tu „pomešali lončiće“. Slično kao kad smo ove godine uveli prelevmane na mleko i mlečne proizvode, usred „fiskalne godine kad im vreme nije“. Da bi zaštitili (preostale) domaće proizvođače. Time oterali potencijalne investitore. Koji traže predvidljivost i stabilnost. Potpuno isto je i sada.

Ne možemo braniti „neodbranjivo“. Ako ćemo stvarno u Evropu, ne može Srbin u Nemačkoj da može, a Nemac u Srbiji „ne može“. Ali, treba da presavijemo tabak i otvoreno kažemo golu istinu. Kad smo potpisivali SSP, svi zajedno smo ulazak u EU „garantovali do leta petnaestog i/ili sedamnaestog. Ona su došla, a od EU ni „početka pregovora“. Dakle, prevareni smo. Zato se SSP mora menjati. Da se rokovi pomere za „dvadeset i neku“. Umesto da se „blamiramo“ nekakvim prelevmanima i lamentiramo nad našom zemljom.

*Autor je ekonomski analitičar