Nastavljamo priču o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Čija je tronedeljna javna rasprava tokom tri tropske avgustovske nedelje, prošla medijski neopaženo, iako se radi o „Ustavu“ našeg agrara. U prošlom broju smo zaključili, da umesto pravljenja „smicalica“ kako da stranci ne dođu do „naše zemlje“ treba prosto da zvanično tražimo promenu SSP-a u delu pomeranja rokova za ukidanje carina i mogućnosti kupovine zemlje za „dvadeset neku“, odnosno za period kad postanemo pravi „Evropljani“ (ako to uopšte hoćemo, i ako uopšte hoće da nas prime!?).
Javnosti su posebno sporne odredbe koje predviđaju da se 30 posto državnog zemljišta (preko 120 hiljada hektara) može dati u zakup velikim investitorima. Ako isto, nije uzastopno tri godine zakupljivano, može se izdati besplatno na sledeće tri godine sa mogućim produženjem do pet godina, i kasnijim plaćenim zakupom do 20 godina. Maksimalni zakup se nacrtom zakona povećava sa 20 na 25 godina za domaće, a sa 20 na 30 godina za strane velike investitore. Svi su „između redova“ odmah videli prijatelje Arape i nemačkog Tennisa. Koji je tražio baš one uslove (najmanje 10 hiljada hektara u dugoročni zakup do 30 godina, od kojih je deo već izdat u zakup, pa bi zakupci 8.000 hektara kod Zrenjanina ostali „kratkih rukava), koji su kasnije našli svoje mesto u zakonu. Što sa nama igraju „tenis“, žeste se seljaci i stručna javnost. Država mudro ćuti i čeka Tenisa.
Svi se pri tom slažu da je zakup, bitan i nužan. Jer se izdaje samo polovina zemljišta. Oko 240 hiljada hektara osvajaju „korov“ ili uzurpatori koji „na crno“ obrađuju „tuđe“(ovde se takođe svi slažu – svim silama protiv uzurpatora). Ali uslovi moraju biti isti, ili bolji za domaća pravna lica, a posebno za seljake. Ako zaista nećemo da „pusta sela“ postanu „opšta mesta“. Mnogi stručnjaci imaju konkretne predloge – svi seljaci mlađi od 42 godine, treba da imaju pravo prečeg zakupa do 30 hektara državnog zemljišta, na 30 godina i sa popustom od 50 posto od tržišne cene. Kombinovano sa našim predlogom o namenskoj prodaji 200 hiljada hektara državne zemlje (sa posebnim bonifikacijama za „stočare“) o čemu smo pisali u prošlom broju, naši seljaci bi konačno dobili pravu šansu. Da ih se država seti i kad daje i prodaje, a ne samo kad uzima (poreze) i zove u ratove.
Iako država tvrdi da je mislila na „svoje“ seljake, time što je predvidela da svaki seljak koji ima 30 hektara, može da od države kupi još 20 na pet godina, seljaci i struka „frapirani“. Prvo, odakle ogromnoj većini seljaka 30 hektara. Drugo, odakle im pare za tržišnu utakmicu sa domaćim i stranim „velikim“ investitorima. Umesto našeg predloga o beneficiranim cenama, dužim rokovima i namenskim kreditnim linijama sa minimalnim kamatama. Seljaci pod ovim uslovima ne mogu kupiti, ali neće ni ćutati.
U zakonu se ne pominje, pa seljaci i struka upozoravaju da je država opet zaboravila restituciju. Prodaje i daje u zakup ne samo svoje, već i „tuđe“. Grmi protiv uzurpatora svoje zemlje, čiji je jedan deo, nesumnjivo i sama uzurpirala. Najmanje 100, od ukupno 480 hiljada hektara državnog zemljišta.
To je još jedan u nizu razloga, da predlog izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu, preuranjen, nekompletan, štetan, pisan namenski i na brzinu za strane investitore i da ga zato nedvosmisleno treba povući iz procedure. Pa početi ispočetka. Prvo Nacrt na osnovu primedaba iz ove javne rasprave na neuspeli nacrt zakona, pa onda nova javna rasprava od najmanje tri meseca, sa sve naslovnim stranama, i ministrom (ministarkom) koga/ju svi znaju i svakog dana čuju i vide (to što sadašnju ministarku – profesorku, kolokvijalno zovu „ona žena“, nije neka preporuka i „dobar znak“ za ovakav sistemski zakon).
Dakle, novi zakon o poljoprivrednom zemljištu na doradu, sazrevanje i „krčkanje“. Kad se na glavne dileme i trileme nađu zadovoljavajući odgovori, tek onda na javnu raspravu, pa u parlament. Ovako nikako ne ići. Predsednik ga neće potpisati. Svidelo mu se da „vraća“. A hitno u parlament i u Brisel, izmene i dopune SSP-a. Da se vrate carine na poljoprivredne proizvode iz EU i da se mogućnost kupovine državne zemlje od strane „stranaca“, pomeri sa prvog septembra 2017, na prvi septembar Leta Dvadeset Drugog. Isti rokovi važe i za carine. Mada može i na neodređeno vreme. Pa ako i kad „uđemo“, lako i brzo ćemo ukinuti sva ograničenja.
Vrućine su prošle, glave se malo izbistrile. Nemojte sa seljacima igrati pingpong, pa makar da to i veliki Tenis traži.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
