Šesti oktobar

Još malo pa će se, umesto nostalgičnog podsećanja i (državnog) praznovanja, Peti gurnuti pod tepih i pasti u zaborav. Da nije međunarodne zajednice i živih svedoka, možda bi se već sada o Petom govorilo kao o nasilnoj promeni vlasti i društvenog sistema, koji je unazadio državu.

Četvrtog oktobra Leta Četrnaestog slučajno slušam kultnu emisiju Radio Beograda „Mozaik vremena“, koja se (kako kažu) bori protiv „pilećeg pamćenja“, posvećenu Petom oktobru. Kao da je juče bilo. Smenjuju se izjave Zorana Đinđića, Koštunice, Labusa, Mićuna, SM-a. Svi u euforiji, osim što SM priznaje poraz. Najavljuje se novo vreme i nova Srbija. Posebno Šesti, koji treba da raskrinka staro i usvoji i primeni zakone vrednosti koji će za vjeki vjekov sve loše i nemoralno, od pravila, pretvoriti u izuzetak.

Simbolički Šesti je obuhvatao otprilike sledeću agendu: otkriti i procesuirati izvršioce i nalogodavce političkih i drugih nerazjašnjenih ubistava; otkriti, oduzeti i vratiti „ostrvske“ pare (pričalo se i sada se priča o više deviznih milijardi); oduzeti pare od ratnih profitera i brzopoteznih bogataša (pokušalo se sa zakonom o ekstraprofitu, ali tada su već „tajfun“ Petog i politička volja oslabili); tesno sarađivati sa Evropom i Hagom (gde je realno dosta učinjeno, ali često na „mišiće“); promeniti društveni sistem i usvojiti i izvršiti bolne (koje smanjuju popularnost, ali donose napredak državi i većini građana) reforme – brza i pravedna privatizacija, radikalna reforma penzionog fonda, uvođenje PDV-a i drugih finansijskih propisa, kao i čitav mozaik drugih „evropskih“ zakona u svim sferama i oblastima (mnogi su doneti, ali je značajan deo ostao „mrtvo slovo na papiru“); postepeno izmestiti socijalu iz države (gde smo uvek na početku); ozdraviti i privatizovati javna preduzeća kao jedine preživele „dinosauruse“ u Evropi, koji mnogo jedu a malo daju); voditi ekonomsku politiku koja će razviti domaću proizvodnju, privući strane investitore i povećati izvoz (učinak nije ni izbliza zadovoljavajući i očekivani, osim što su nastali ogromni trgovinski centri sa uvoznom robom, čemu je najviše doprinela višegodišnja pogrešna politika „jakog“ dinara); ukinuti i nikada ne dozvoliti Partokratiju i partijsko uhlebljivanje i direktorovanje (no comment – kako vreme prolazi, sve ga je više umesto manje); smanjiti i marginalizovati mito i korupciju, i posledično bogaćenje državnih funkcionera i političara na osnovu „naplate“ pozicije na vlasti i partiji (postignuto je toliko da naša kolumna, četrnaest godina posle, pokreće organizovanu kampanju za donošenje ovog zakona); na kraju, možda i najvažnije – otkriti i razmontirati prizemne ili podzemne strukture bezbednosti (UDBE, VOE, BIE i ostale „cije“) kao „paralelne“ (mnogi tvrde i stvarne) vlasti koja se brzo podvuče „novima“, i nastavi da vlada iz „senke“ i sprečava reforme i istrage. I tako dalje, sve do Evrope, koju smo tada priželjkivali 2007, a najdalje 2010.

Šesti se nije desio jer su se pobednici „razišli“. Tajfun oslabio. Partokratija i partijski feudi ojačali. Umesto bolnih reformi, pada popularnosti i gubitka vlasti, izabrani su modeli alibija (za sve su krivi prethodni) i „netalasanja“. Bolje godinu dana „mirne“ vlasti, nego tri meseca „slave“. Šesti je možda mogao da u Srbiju „dovede“ prvi pospetooktobarski premijer Zoran Đinđić. Ali su ga udruženi protivnici Šestog svirepo streljali. Prethodno je danima medijski „streljan“. Bez mere i provere. Time je Šesti izgubio sve šanse. Neće niko da rizikuje.

Nije teško zaključiti i tvrditi da bi sve bilo drugačije da se Šesti desio posle Petog. Drugim rečima da premijer nije ubijen. Možda bi već bili u Evropi. Bilo kako bilo, istorija, neumitna učiteljica života se narugala i kaznila pobednike. Postali su pobeđeni. Dok su tadašnji poraženi postali pobednici. Da nije istinito, svi bi smatrali da se radi o štosu. Sada oni zbog kojih se „dogodio narod“ imaju istorijsku šansu i ulogu da urade ono što su trebali da urade oni koji su ih srušili. Pošto Šestog kad tad mora biti, da bi država opstala, agenda je slična onoj nekadašnjoj. Pošto već govorimo o budućoj agendi, ujedno da ispunimo obećanje naše kolumne o stalnom pritisku i podsećanju nadležnih na donošenje zakona o ispitivanju stanja i porekla imovine državnih funkcionera i političara. Ko donese ovaj zakon otvoriće agendu onog pravog Šestog u Srbiji.