Mi smo opet u Sevojnu, a ne na marginama srpskog Davosa na Kopaoniku (komentar stiže sledeće nedelje), jer su nas neki žitelji ove varošice od sedam i kusur hiljada stanovnika i nepunih 6.000 birača, molili da nastavimo sagu „Sevojno ne sme pasti“ od pre dve nedelje.
Prvo, da se razumemo. Kao ljudi (i komunisti), kako se nekad zborilo. Naša „obrnuta ekonomija“ se distancira od svakog eventualnog poistovećivanja teksta o izborima u Sevojnu, sa izborima u prestonici i drugim opštinama, održanim istog dana. Pošto za Sevojno imamo pouzdane „terenske“ informacije. U maloj varoši svi se poznaju. Sve se vidi, sve se zna. Šta se radilo na drugim mestima, neka drugi pišu. Zato da pustimo očevice i učesnike izbora da pričaju.
Kao što smo pisali pre izbora, Sevojno su pohodili mnogi ministri i, u ime Vlade, obećavali (uvek u prisustvu odborničkih kandidata naprednjaka) da će završiti mnoge projekte ako se „pravilno“ glasa. Čiji su oni ministri, narodni ili partijski, pita se naš izvor. Desetak potencijalnih kandidata za odbornike opozicione liste „Ujedinjeni pobeđujemo“ su morali da se promene pred izbore, jer su se uplašili pretnji ako ostanu kandidati. Bolje zadržati „državni posao“ za sebe ili člana porodice, nego biti odbornik. Nekoliko dana pred izbore, kandidati za odbornike vladajuće stranke su napravili liste sa „odabranim penzionerima“, za službu socijalne pomoći u gradu Užicu. Briga za stare i siromašne, ili klasična kupovina glasova. Što baš sad. Ko obeća da će „pravilno“ glasati, dobija po 15.000 dinara. Takoreći, trinaesta penzija, za veliki broj penzionera sa primanjima od 13.000 do 16.000 dinara. Ako se zna da u Sevojnu ima 2.000 penzionera, a da je ukupno glasalo 3.820 birača, sve postaje jasno. Više od pola, bre! Tužno beše gledati stare ljude, od kojih neki jedva idu, kako se brinu da tačno zaokruže. Jer „veliki brat“ sve snima i sve vidi. Sede neki u autima pored samih biračkih mesta i na biračkim spiskovima beleže ko je izašao, a ko kasni. Pa ne izađi, ili glasaj „pogrešno“ ako smeš. Neće biti ni penzije, kamoli onih 15.000. Stari i siromašni su najpogodniji uzorak za „glasine“.
Na izborima je prijavljeno 200 osoba koje će glasati kod kuće. Kod kojih se išlo autima. Malo čudno. Jer u istoriji glasanja u Sevojnu nikada nije bilo više od 20 do 30 osoba koji ne mogu da izađu na izbore. Kao da je neka iznenadna „rednja“ stigla u Sevojno. Istovremeno, širila se vest da Stamat (Milan Stamatović, šef opozicije) kupuje glasače. Iako su Stamat i njegova lista, za kampanju utrošili 100 puta manje sredstava od naprednjaka. Pa naš očevidac navodi primer. Stamatovi su zakupili malu kancelariju od 23 kvadrata, dok su naprednjaci imali 500 kvadrata u centru, u prostorijama nekadašnjeg Kulturnog centra. Na sam dan izbora, birači su imali čast da ih na izbore, svojim i stranačkim autima, voze sve sami uglednici. Članovi Veća grada Užica, direktori javnih preduzeća, budući funkcioneri gradske opštine, po neki narodni poslanik. U Sevojnu nikada u istoriju, nije bilo više auta. Kao da je „vašar u Topoli“. Na nekim izbornim mestima se pojavilo više listića nego glasača. To je ona isprobana tehnika sa već zaokruženim listićima. Desetak devojaka, aktivistkinja iz Valjeva i Šapca, je desetak dana pred izbore, bilo smešteno u obližnjem hotelu. Imale su zadatak da svakog dana obilazile kuće i stanove Sevojničana i prave „marketing“. Mladi su za naprednjake, pa vi „samostalno“ procenite. Na kraju, naš sagovornik zaključuje da u ovakvoj demonstarciji para i moći, u jednoj maloj sredini, rezultat nije mogao biti drugčiji. Naprotiv, i ovih Stamatovih 30 odsto, u „ispričanim“ uslovima su „svetsko čudo“.
Šta sad govore dve strane. Pobednici slavodibitno tvrde: „Sevojno nije palo“! Odbijen je „napad“ Stamata i Jova (Markovića) i „sačuvano“ je Sevojno. Nije uzalud dolazila kompletna državna elita. Na čelu sa nosiocem liste i vrhovnim komandantom, i premijerkom. Sevojno je palo, tvrdi druga strana, po elementarnom moralu i nefer uslovima. I dodaju. Sad kad su „pobedili“, Sevojno će opet biti „zaspala i zaboravljena“ varoš, sa godišnjim budžetom od 20 miliona dinara. Bez ijednog bankomata. Kad već nema nijedne banke. Iako su ovde locirane najveće fabrike u Zapadnoj Srbiji, koje zarađuju desetine miliona evra. Sto miliona evra, prema 20 miliona dinara i nula bankomata. Naš rezime je jasan. Nema odmora, od novih i novih izbora. Dok sve ne zauzme „vertikala“. Posle prestonice, opština i gradova, došle su na red i gradske opštine. Sad se kreće na mesne zajednice i kućne savete.
Autor je ekonomski analitičar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
