SIEPA, ružna ili lijepa

Nažalost, razlozi nagle i neočekivane popularnosti Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, iliti naše narečene SIEPE, isključivo su „partokratski“. U dlaku isto kao sa Fondom za razvoj i drugim „smenjenim“ institucijama i pojedincima. Pošto kod nas odavno nema objektivnih funkcionalnih kriterijuma za ocenu rada institucija. Nego samo partijskih.

Pa kad je ministar „partijski podoban“, SIEPA and comp su efikasne, brze i „poštene“. Bez obzira kakve su stvarno. Kad padne čitava vlast ili „resorni“ ministar, pada i kvalitet i kvantitet institucija. Ništa nije valjalo, iako je do juče sve blistalo.

Upravo tako je i sa našom SIEPOM. Da je „veliki“ ministar celokupne ekonomije ostao na vlasti, SIEPOM bi se i dalje ponosili. Osim „besposlenih“ analitičara, poput vašeg, koji bi uzaludno lamentirali o promašenom „partokratskom“ konceptu ekonomskih institucija, poput Fonda i SIEPE. Gde bi kredite i subvencije za radna mesta dobijali svi koji zadovolje unapred utvrđene i „transparentne“ kriterijume. Bez partijskih i „državnih“ preporuka, naređenja i ultimatuma.

Čim padne ministar, padaju i institucije. Drvlje i kamenje. Ništa nije valjalo, sve je bilo lažirano i fingirano, niko nije kontrolisao jesu li primljeni novi radnici za koje su dobijene „debele“ pare, bilo je i korupcije. Objavljuju se mejlove insajdera, naslovne strane „divljaju“ o aferama i korupciji, novi ministar „preti“ ukidanjem.

Dok se ne izabere novi, „podobni“ direktor. Čiji će izbor aminovati, zna se ko. Posle će SIEPA opet postati – naša lijepa. I tako u krug. Do konačnog propadanja.

Da bih, osim komentara, nešto i doprineo novom konceptu SIEPE, pozivam se na tekst s kraja prošle godine, kad sam u okviru samozvano i autonomno proglašenog VANREDNOG STANJA u privredi Srbije (koje se zaista i dogodilo), kao jednoj od bitnih mera govorio o modelu stimulisanja novootvorenih radnih mesta.

Ako za aproprijaciju „stimulisanje novog zapošljavanja“ u 2014. godini ima 100 miliona evra, ispada da, ako se jedno novootvoreno radno mesto stimuliše sa po prosečno 5.000 evra, ima para za 20.000 novih radnih mesta koja zadovoljavaju uslove, uvećano za broj novih radnih mesta po osnovu obaveznog sufinansiranja opština i gradova.

Odmah posle Božića otvara se veliki konkurs za stimulisanje novih radnih mesta, koji traje dok ima para i gde svi, koji ispunjavaju uslove, imaju pravo konkurisanja. Kriterijumi bi mogli biti sledeći:

– Za prvu grupu (3 do 10 novozaposlenih), stimulacija bi bila 3.000 EUR per capita;

– Za drugu grupu (11 do 50 novozaposlenih) stimulacija bi bila 21 hiljada EUR za prvih 10 i 4.000 za svakog novozaposlenog preko 10;

– Za treću grupu (51 do 100 novozaposlenih) stimulacija bi bila 21.000 (do 10), 160.000 (od 10 do 40) i 5.000 EUR za svakog novozaposlenog preko 50;

– Za četvrtu grupu, preko 100 novozaposlenih stimulacija bi bila 181.000 (do 50), 250.000 (od 50 do 100) i 6.000 EUR za svakog novozaposlenog preko 100.

Ponavljamo, obavezno bi bilo sufinansiranje od strane opština i gradova, i to – Beograd – 80 posto stimulacija; I najrazvijenija grupa – 50 posto; II grupa – 40 posto; III grupa – 20 posto i IV grupa (najnerazvijeniji) – bez učešća. Nema linearnosti, ako se više zapošljava, više se i dobija. Ali nema ni prostora za nameštanje.

Na primer, ako bi do 50 novozaposlenih stimulacija po jednom RM iznosila 5.000, a preko 50 šest hiljada, tada bi ukupna stimulacija za svih 50 iznosila 250, a za 51 čak 306 hiljada (ispada da jedno radno mesto preko 50 „donosi“ 56 hiljada, jer se prelazi u sledeću grupu). Zato treba primeniti predloženi model kontinuirane progresije po kome se stimulacija za prethodnu grupu prepisuje i na taj iznos dodaje veća stimulacija za sledeću grupu.

Što se tiče obaveznog učešća lokalnih samouprava, poruka je jasna – najbolje ćete involvirati „lokal“ u velike projekte (a ovaj je, bez premca, najveći) ako mora i sam da učestvuje u finansiranju. Naravno, u polaznim uslovima konkursa bi se definisali i ostali neophodni kriterijumi (kolika je obaveznost trajanja radnog odnosa, zabrana otpuštanja zaposlenih u povezanim licima poslodavca i drugi).

Konačno, ovim ili sličnim modelom se eliminiše dosadašnji „partokratski“ voluntarizam i subjektivnost. Gde „naši“mogu dobiti i deset hiljada, a „njihovi“ ništa. Ako pričamo o funkcionalnom modelu, u čijem je središtu Njegovo visočanstvo RM (radno mesto), onda nije bitno ko će ga „doneti“ (ministar, gradonačelnik, ekspert, Komora, mali ili veliki biznismen). Bitno je samo, da svi na početku godine znaju da će država svakome pomoći na unapred definisan način.