Šta se valja iza Alpa

Neki „prenose“ da smo favoriti i lideri u reformama, da smo miljenici Angele, da predsednika žele u svim „dvorovima“. Drugi sve suprotno. Da smo sve siromašniji, da nam je kupovna snaga sve manja, da smo demokratiju i ljudska prava doveli do nekadašnjeg ruskog „sindroma“, plašljivog okretanja glava pozadi i unaokolo i pričanjem na mobilni u šiframa. Istina je, kao i uvek, negde na sredini. Da pokušamo da nađemo „sredinu“. Šta se stvarno „valja iza Alpa“.

(1) U smislu i smeru „evropskih integracija“, nas i bliske zemlje okruženja više ne posmatraju kao suverene zemlje. Koje se takmiče ko će „brže, jače i bolje“. Nego kao jednu „konfederaciju“ koju zovu „Zapadni Balkan“. Za nas ste „jedan kandidat“, pa vidite šta ćete, i kako ćete. Što se pre urazumite i složite, pre ćete se „kvalifikovati“. Što bi značilo da se u Evropsku uniju, neće više, kao kod Bugarske, Rumunije ili Hrvatske, ulaziti pojedinačno. Da sve članice neformalne grupe „Zapadni Balkan“, postanu kandidati, otvore i zatvore sva poglavlja, regulišu „dobre“ međususedske odnose, pa se nekada (kasnije ćemo videti da se radi o dalekom futuru), mogu nadati kolektivnom članstvu. Poput one „kolektivne svadbe“ ispred Skupštine Beograda. Jednom se „čita“ svima. Pa onda, jedan po jedan, potpisuju. Sve ovo potvrđuje evropska komesarka Mogerini: „Zapadni Balkan je naš prioritet“. Ne zemlje, nego region. Sredite se, ispriznavajte, regulišite granice, ukinite carine, trgujte, poštujte demokratiju i ljudska prava, oslobodite medije, partokratiju, korupciju i sivu ekonomiju od pravila pretvorite u izuzetak. Dok se vi sredite, i mi ćemo. Čekamo vas za desetak godina. Crnoj Gori se izvinjavamo što je u „paketu“. Zbog tradicije, jezika i geografije. Za utehu, imaju NATO i evro. Da se u Briselu nešto „domunđavaju“, neko je diskretno „došapnuo“ i našem lideru. Pa je na inauguraciji „pesnički“ poručio komšijama, da „zajedno možemo da planine pomeramo“, dok smo pojedinačno samo „slamka među vihorove“. Komšije potvrdno odgovorile. Svi došli, na najvišem nivou (Rama poslao opravdanje). Jedini. Očito su u toku. Ostale države poslale „niže nivoe“.

(2) Dakle, Evropa trenutno ima preča posla. Nekoliko „bolesnih“ (Grčka, Španija, Italija) i „neposlušnih“ (Mađarska) ekonomija i država, Bregzit, terorizam i migrantska kriza. Ko da se u takvim sudbinskim vremenima, bavi pojedinačnim „plemenskim“ državama sa Zapadnog Balkana. Uskoro počinju pripreme za izradu evropskog budžeta i strategije razvoja za period od 2021. do 2017. godine, gde se izvesno neće naći prijem novih članica. Dakle, iako ne možemo u narednih desetak godina da vas primimo, vi ste kao region „deo Evrope i naš prioritet“. Imamo preča posla, ali ni vas ne zaboravljamo. Pripremili smo „Maršalov plan 2“ za Zapadni Balkan, težak 50 milijardi evra. Za Evropu malo, za Zapadni Balkan mnogo. Naravno, pošto ste takvi, kakvi ste, pare će biti strogo kontrolisane. Da se suzbije IMT (Ima li Mene Tu). Regionalni projekti tipa auto puta Niš-Priština-Tirana, će imati prioritet u dobijanju para, koje će se davati po tranšama, po fazama realizacije projekta. Dođu, provere i overe, pa tek onda nove pare za sledeću fazu. Svakih šest meseci, revizija.

(3) Na kraju jedna dobra vest. Na prvi pogled neobičan slučaj koji prevazilazi čak i paradokse nase „obrnute ekonomije“. Dok naši odlaze, Jevreji dolaze. Što je moguće, samo ako su naše napred iznete pretpostavke tačne. Vesti procurele. Jevreji namirisali novac. Budući, koji treba da stigne iz „Maršalovog plana 2“ za Zapadni Balkan. Stigli ranije u Beograd. Grade velike komplekse poslovnog prostora. Čekajući „evropske“ pare. Za velike regionalne projekte i strane investitore. Nisu to developeri bez para, koji prodaju ideju i projekat koji sam sebe treba da finansira od tekućih i budućih prodaja, poput Beograda H2O. Nego pravi investitori sa kešom, bankama i garancijama.

(4) Rezime se samo nameće. Evropa će u sledećih desetak godina biti zauzeta „sama sobom“. Neće imati vremena da se bavi prijemom preostalih „državica“ sa Zapadnog Balkana. Niti da reguliše njihove „dobrosusedske“ odnose. Nego će da im, preko posebnog namenskog programa „plati“, da se „samoregulišu“, izgrade i pomire. Pa da se, za desetak godina, ako se oni „srede“ a Evropska unija opstane, kolektivno priključe. Ovakav „kombinovani“ scenario, niko od evropskih zvaničnika, još javno ne pominje, ali se „između redova“ može naslutiti i pročitati. Počev od izjava o „carinskoj uniji“ i „pomeranju planina“, zaključno sa hiljadama najavljenih „novih“ kvadrata u verovatnoj prestonici budućeg „saveza država“.

Autor je ekonomski analitičar