Stiže li nova SEKA

Kako je naša kolumna, kontinuirano izveštavala, našu privredu je prethodnih sedam godina „tresla“ unutrašnja ekonomska ekonomska kriza. Prve tri godine, od 2012. do 2014 godine su bile uvod u našu SEKU(Srpska ekonomska kriza). Kumulativni budžetski deficit je u ove tri godine dostigao 650 milijardi dinara, ili oko 6,5 milijardi evra. To je neminovno, po sistemu spojenih sudova, „povuklo“ enormni skok javnog duga iz koga se finansira deficit, za oko 10 milijardi evra, sa 14 na 24 milijarde evra, ili preko 75 posto BDP-a. Alarm za uzbunu se uključio, pa je javne finansije preuzeo, „naš a strani“ profesor ekonomije. Koji je objavio početak reformi i fiskalnu konsolidaciju. Koja je delimično dala rezultate. Centralna država je „ozdravila“, ali su se za uzvrat „razboleli“ privreda, građani i penzioneri.

Rekordni deficiti su najpre kontinuirano smanjivani, da bi se poslednje dve godine(2017. i verovatno 2018) pojavio čak i suficit, dok je javni dug pao na ispod 60 posto BDP-a, a stopa nezaposlenosti prepolovljena(koliko zbog novog zapošljavanja, koliko zbog smanjenja baze tj. demografske depresije, treba cifre da kažu). Druga strana(naličje) kaže da je kumulativni rast BDP od 5,3 posto u periodu od 6 godina(2012.- 2017.) bio svega 5,3 posto, što je skoro tri puta manje od proseka u zemljama okruženja. Ako 2018. godine, rast BDP-a bude očekivanih 4,2 posto, kumulativna stopa za 7 godina, će biti 9,7 posto, ili jedva 1,3 posto godišnje, što je opet vrlo malo u vremenima oporavka svetske ekonomije.

Pogotovo prema potrebama i stopama rasta najbližih komšija. Svi smo čitali, da smo 2017. godine imali najnižu stopu rasta u Evropi(1,9 posto), i da, zajedno sa Hrvatskom, imamo najsporiji ekonomski rast poslednjih godina. Istovremeno, prosečne plate su oko 420, a penzije oko 200 evra(i to sa smanjenim evrom u odnosu na dinar od 2 do 3 posto, ili oko 10 evra), pa smo i u odnosu na njih na začelju zemalja okruženja. Za „fenjer“ se borimo sa Albanijom i Makedonijom. Prosečna potrošačka korpa je oko 30 posto veća od prosečne zarade.

Imajući u vidu ko je „dobitnik“, a ko su „gubitnici“ fiskalne konsolidacije, očekivao se „revanš“. Da BDP raste po stopi od 4-5 posto u narednih pet godina, da se rastereti privreda smanjenjem poreza i doprinosa na zarade, i posledično kontinuirano povećavaju plate i penzije. Za te „svete“ ciljeve, deficit državnog budžeta od 2 do 3 posto je prihvatljiv. Samo kad ne bi „otišao“ u javna preduzeća i za subvencije „propaloj“ privredi.

Međutim, ništa neće vredeti, ako se obistine „crne“ prognoze o sigurnom dolasku nove SEKE. Svetski eksperti su skoro jednoglasni da je verovatnoća nove SEKE preko 70 posto. Verovatnoću povećavaju i podaci iz ekonomske teorije i doktrina o cikličnom ekonomskom razvoju. Po kojoj svakih 11 godine, stigne, manja ili veća SEKA. Tako da je novi „datum“ period od 2019. do 2021. godine. Neki čak tvrde da će nova SEKA biti do sada najrazornija. Veća čak i od one velike ekonomske krize iz 1929 godine. Opet, drugi ekonomisti su optimistični. Slažu se da će nove SEKE biti, ali je sada svet spremniji nego 2008. godine, kada ga je SEKA iznenadila.

Ako se većina slaže da kriza dolazi, ima dosta razmimoilaženja oko uzroka. Identifikovano je da je svetsku ekonomsku krizu 1986/87 izazvalo usporavanje ekonomskog rasta u Americi i pad cena nafte, onu 1997/98 ekonomska kriza u Jugoistočnoj Aziji i Rusiji, koja se posle „prelila“ na ceo svet, a 2008. godine hipotekarni krediti i virtuelna ekonomija(bez pokrića u realnoj ekonomija roba i usluga). Sada, na primer MMF, u posebnom izveštaju „Globalna finansijska stabilnost“, objavljenom na zvaničnom sajtu te institucije, kao glavni razlog navodi „dramatičan rast kreditiranja od strane „banaka u senci“ u Kini i neuspeh u uvođenju strogih ograničenja osiguravajućim kompanijama i fondovima koji upravljaju aktivama u vrednosti od više hiljada milijardi dolara“(citat). Sličan razlog navode i neki drugi ekonomisti koji stalno upozoravaju na pretnju deflacije, koju pospešuju zemlje poput Kine koje devalviraju svoje valute, kako bi izvoz učinile atraktivnijim, i da bi tako mogao da nastane kolaps poput onog iz 2008. godine.

Posebno se naglašava da je politika rasta kamata Centralne banke Amerike(koja „drma“ svetom) koja je dovela do SEKE(2008) ostala nepromenjena i da će verovatno dovesti i do nove SEKE. Kao što bi i trgovinska politika američkog predsednika Donalda Trampa, sa sloganom „Amerika, prva i jedina“ mogla da bude glavni uzrok naredne krize. Trgovinski rat je objavljen Kini koja još dobro pliva putem devalvacija juana, ali joj se devizne rezerve smanjuju od 2015. godine. Najavljene su i još rigoroznije međunarodne ekonomske sankcije prema Rusiji, a ni Evropa više nije sigurna. Da opet parafraziramo poznatog ekonomistu da su trgovinski rat i devalvacija konkurentske valute oduvek značili i kraj „igre“(ekonomske), jer globalna opasnost od deflacije uništava bogatstvo, profit i poslove.

Bilo, kako bilo, u svakom nepovoljnom svetskom događaju(ratovima, ekonomskim krizama, prirodnim katastrofama), najviše stradaju mali i slabi. Tako će biti, i ako, ne daj Bože, dođe nova SEKA. Kod velikih i jakih u krizi se smanji bogatstvo, a kod malih i slabih poveća siromaštvo. Slaba nam je uteha, to što neki ekonomisti tvrde, da ćemo sada spremniji dočekati SEKU nego 2008. godine. Sa 420(plate) i 200(penzije) evra, po glavi. Ne može više da se smanji.

Autor je ekonomski analitičar