Čuvena izreka knjaza Miloša o modelu postupanja sa rajom otprilike glasi: „Kad kukaju i galame, steži, kad ćute popuštaj“. Prvi deo ove knjazove „formule“ bukvalnoprimenjuju naši poreznici (Poreska uprava, PU, ili Harač servis, po S. Basari, koji je poznat po izrazima iz turskog „vakta“). Što privreda više kuka i bolje plaća (po tvrđenju samog premijera naplata poreza navodno nikada nije bila bolja), to PU više liči na Harač servis koji „trenira strogoću na malim greškama i malim obveznicima, avelike obilazi samo po „spisku“ iz centrale partije“ (citat iz naših nedavno objavljenih aforizama – paradoksa „obrnute ekonomije“), a manje na servis onih od kojih živi čitavo država i društvo.

Najpre da izvršimo kratku retrospektivu već iznetih primera. List u kome izlazi naša kolumna je prošle godine kažnjen sa ukupno 5 miliona, zbog nezpošljavanja osoba sa invaliditetom, iako je u Danasu radila i radi osoba sa invaliditetom, ali su pronašli neku formalnu „začkoljicu“. U ionako surovim ekonomskim uslovima za opstanak medija, Danasu su 2014. godinu „pojeli skakavci“. Pravdu i povraćaj nepravedno „otetih“ paračekaju na „pretrpanom“ Upravnom sudu. Jedno drugo malo preduzeće, čiji je osnivač udruženje novinara, kažnjeno, blokirano i devastirano sa 5 miliona, jer su mesečni dug iz reprograma od 90 i nešto hiljada dinara, umesto u petak platili u sledeći ponedeljak (posle dva dana), a istovremeno su imali pretplatu na drugim poreskim računima od 150.000. Uzalud su se svi „nivoi“ (do samog premijera) čudiliovakvoj „gluposti“, i grdili „one druge“. Na kraju niko nije bio nadležan, kazna i blokada su ostale. Za elementarnu pravdu ostao još samo „pretrpani“ Upravni sud. Mada se svi plaše bumerang efekta. Jedna treća firma u sferi prerade i prodaje sekundarnih metala, u postupku rehabilitacije poslovanja i finansijskog restrukturiranja, sklopila sa PU sporazum o reprogramu poreskog duga, uz odgovarajući kolateral (obezbeđenje). Šta mislite uz koju kamatu? Mnogo veću od bilo koje iole ozbiljne poslovne banke. Nekoliko puta od Fonda za razvoj. Referentna stopa Narodne banke plus 10 posto. Ili u tom trenutku, nadrealnih 16 posto. Kao da su profesionalni „kamatari“.

Novi primer smo čuli nedavno. Svi se sećamo one afere sa „kragujevačkim tortama“. Poznati proizvođač i pretežni izvoznik prvoklasnih torti imao havariju na opremi. Torte se otopile i nisu bile za dalju prodaju. Vlasnik napravio sve papire. Sve inspekcije se izređale. Sanitarna, veterinarska, zdravstvena, poreska. Kad je izvadio sve papire, neupotrebljivu robu predao komunalcima na dalje postupanje(uništavanje i zatrpavanje). Kako su se torte posle, umesto pod zemljom, našle na pijaci, nije za našu priču interesantno. Naša firma, pošto je imala sve papire, i nije izvršila nikakav promet, nego je dala robu na uništenje, nije obračunala pripadajući PDV. Odmah došla kontrola i sve obračunala. Em izgubio 100.000 evra, em mora „rođenoj“ državi da doplati 10.000 „virtuelnog“ PDV-a. Harač na štetu. Umesto razumevanja i pomoći redovnom i ažurnom poreskom obvezniku, odmazda. Uzalud se svi „nivoi“ navodno čude i krste. Kakva glupost, da li je to moguće. Kad zatreba, niko nije nadležan. Ostaje opet da Upravni sud ispravi ovu očiglednu glupost i nepravdu. Ako stigne i ako bude smeo. Ko zna koliko ovakvih i „sličnih“ slučajeva čeka. Posebno onih anonimnih. Koji nisu imali priliku da stignu do „novina“.

Ovih dana, najnoviji „politički“ potezi premijera, opet „dokačili“ privredu. Istina, dobro su prošli sa „domaćim“ dnevnicama. Za preduzetnike ne važi onih 150 dinara, pa će moći da preko neoporezivih dnevnica od 2 i kusur hiljade, makar malo „ispeglaju“ neutaživu glad za gotovinom i neoporezivim troškovima. (By the way, nije jasno kako će policajac, terenski poreznik ili šofer, sa 150 dinara „preživeti“ ceo dan(više od 12 efektivnih sati, za koliko sledi „puna“ dnevnica“), ali su to pitanja za sindikate u državnoj upravi). Zato za sve važi neoporezivi iznos dnevnica u inostranstvu od 15 evra. Zbog „državnog drveća“ stradala i „privredna šuma“. Za sve preko 15 evra plaća se porez od 10 posto. Ko može sa 15 evra da preživi u Kini ili Rusiji, na primer. Pa će preduzetnici, ako već moraju da nekog šalju u inostranstvo, morati da se snalaze. Da fiktivno šalju službenike u zemlju(gde je veći neoporezivi iznos dnevnice nego u inostranstvu, što je svojevrstan nonsens), i taj keš daju za strane dnevnice.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari