Što dužniji to lepši

Ovaj drugi paradoks je nastao „zadnjih vremena“. Vezan je za javni (državni) dug. Što veći, to naša vlast „lepša“. Što se dug povećava, tako „raste“ i priča o „dobrom reformskom vetru“ i za dlaku „izbegnutom bankrotu“. Ovaj prvi deo nećemo komentarisati, jer je „dobar vetar“ subjektivna kategorija. Svako ima pravo da svojom glavom rezonuje šta je dobro, a šta loše. Mi ćemo ciframa i procentima, kao svojim jedinim oružjem, prikazati genezu javnog duga „dužnih a lepih”. Zlatna vremena behu do 2012. godine, kada se učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP-u) kretalo u granicama dozvoljenog zakonskog maksimuma od 45 posto. Evo i cifara: 2008 – 8,78 milijardi evra i 28,3 posto u odnosu na BDP; 2009 – 9,85 i 32,8(godišnji prirast 1,07 milijardi evra); 2010 – 12,6 i 41,8 posto(prirast 2,75 milijardi evra) i 2011 – 14,79 i 45,4 posto (prirast od 2,19 milijardi evra). Na kraju maja 2012. godine, kada je stigla nova vlast dug je iznosio 15,12 milijardi evra i tek je bio malo prešao zakonski maksimum od 45 posto BDP. Bivši su za pet meseci 2012 povećali javni dug za „tričavih” 330 hiljada evra, što može imati samo dva značenja. Ili su „lekciju javnih finansija dobro naučili”, ili su mislili da će sigurno opet biti na vlasti, pa su nova zaduživanja odložili za novi mandat.

Onda je došao „stampedo”. Na kraju 2012. godine javni dug je iznosio 17,72 milijarde evra (56,2 posto u odnosu na BDP), što znači da je za 7 meseci dug porastao za 2,6 milijardi evra i za celih 10 posto učešća u BDP-u. Za prvih pet meseci 0,33, a u drugih sedam meseci iste godine, 2,6 milijardi. Neverovatno, ali istinito. Je li moralo, i što je moralo neće se znati dok ne protekne „istorijska distanca”. Stampedo se zatim nastavio. Na kraju 2013. godine ukupan dug je iznosio 20,14 milijardi i 59,6 posto BDP-a, uz godišnji porast od 2,42 milijarde. Na kraju 2014.godine ukupan dug je iznosio 22,76 milijardi i 70,4 posto BDP-a, uz godišnji porast od 2,62 milijarde. Najzad, na kraju prošle godine(2015) ukupan dug je iznosio 24,81 milijardi i „opasnih” 76 posto BDP-a, uz godišnji porast od 2,05 milijardi evra.

Jedini mogući zaključak je da se zaduživanje i probijanje zakonskog limita od 45 posto u odnosu na BDP, ubrzalo u postkriznom vremenu, počev od 2012. godine, kada je većina svetskih i evropskih ekonomija počela sa rehabilitacijom javnih finansija i porastom BDP-a. Tako da previše nesuvislo deluju tvrdnje da su „bivši” doveli do ivice bankrota, a sadašnji nisu dozvolili da padnemo u provaliju. Ovo je verovatno već odavno primetio i premijer, pa iako za „banktor” i dalje optužuje „žute”, vreme bankrota sve više pomera za april 2014. godine, kada je postao premijer. Što „tvrdoglave” cifre opet demantuju kad je u pitanju ova godina. Javni dug je na kraju aprila 2014. iznosio 20,59 milijardi evra, što znači da je za prva 4 meseca porastao za 0,45, a za drugih 8 meseci, premijerske vlasti, čak 2,17 milijardi evra. Moguće da se premijer pripremao za „veliki preokret” u 2015. i narednim godinama. Što se delimično i desilo. Prirast javnog duga, mada i dalje ogroman, iznosio je 2,05 milijardi evra (najmanje u četiri godine vlasti), a budžetski deficit je skoro prepolovljen.

Bilo kako bilo, po kriterijumima cifara, sadašnji ne samo da nisu „dužni i lepi”, nego su „dužniji i ružniji” od bivših. Međutim, pošto su i „cifre” počeli da pišu pobednici (o čemu je naša kolumna već pisala), nesumnjivo je utvrđeno i dokazano da su bivši „ružni”, a sadašnji „lepi”. Dok sat javnog duga neumitno kuca i otkucana sledeće podatke o rastu javnog duga poslednjih godina: svake sekunde 68, svakog sata 225 hiljada i svakog dana 5,87 miliona evra.