Zaista, zaista vam kažem. Nešto će se čudno dešavati. I bi tako. Počeše čuda. Prvo je, Leta Osmog, došla SEKA (svetska ekonomska kriza) i napravila dar mar. Padale su akcije, cene, kompanije, banke kao glineni golubovi. Čitava „papirnata“ virtuelna ekonomija se strmoglavila. Čisti neoliberalni „lesse fear“ koncept ekonomije je bespovratno izbačen iz ekonomske istorije. Time što se u kolevci tržišne ekonomije (EU i SAD) država umešala u „neumitnu ruku tržišta“, direktno spašavajući i subvencionišući privatne kompanije i banke.


Taman kad se mislilo i činilo da se globalni svet „opametio“ i naučio lekciju, došla su nova čuda. Na sve strane. Sustižu se i prepliću. Što se više priča o ravnomernom regionalnom razvoju, razlike između „severa“ i „juga“ dramatično rastu. Gde je kriza i nemaština tu su građanski ratovi, arapska proleća, izbeglice. Ili svet nema rešenje, ili se iz nekog centra sve unapred „režira“(poput Boga na zemlji). Što je možda korisno za pojedince i moćne lobije, ali je sumanuto za narode i države. Jer smo svi u „globalnom selu“. Svi mogu biti i stići svuda. Uključujući i rakete. U monolitnoj i uspešnoj Evrozoni se pojavile „pukotine“. Pravi krateri, kao na Mesecu. Sa sve Grčkom. via Irska, Španija i Italija. Politika unutrašnjih „čistih računa“ ustuknula. Jači i najjači moraju da spašavaju „posrnule“. Makar i da su isključivi krivci za sopstveni ekonomski pad. Da bi sačuvali Evrozonu, Uniju i sebe. Daju tekuće, za buduće.

Kao što moraju, hteli ili ne, primiti stotine hiljada izbeglica iz Sirije, Iraka i drugih ratnih područja. Nikakve ograde neće sprečiti žive ljude. Koji su kao voda. Uvek pronađu put. Eto dodatnih milijardi novog troška. Ničim izazvanog. Osim ako ove ratove i izbeglice nisu izazvali, baš oni koji sada primaju i spašavaju migrante. Tako je „razvijeni zapad“ na vetrometini. Treba napraviti i zaraditi za sebe, spas Evrozone, nerazvijene širom sveta, primiti i opskrbiti stotine hiljada izbeglica. Sve u situaciji kad je zbog uvedenih sankcija Rusiji, ona uzvratila istom merom. Izazivajući pravu pometnju za neke zemlje. Pre svega pribaltičke, koje su isključivo svoje poljoprivredne proizvode izvozili u Rusiju (podatak da su samo francuski seljaci za ovih nekoliko meseci, zbog zabrane uvoza u Rusiju, izgubili 200 miliona evra, dovoljno govori). Tek je Rusija u velikim ekonomskim problemima. Sankcije, dramatičan pad cena energenata, pad rublje za 75 posto za godinu dana. Junačenje i uvođenje kontra mera, samo produbljuju krizu (makar smo to mi apsolvirali). I na kraju je došao i „ludi avgust“ Leta Petnaestog u kome je Kina objavila „valutni rat“ostatku sveta i kada su akcije širom sveta pale pet biliona dolara, da bi kulminacija stigla 25 avgusta, na „crni ponedeljak“.

Da se nešto mora desiti, svi se slažu. Neki već tvrde da sledi SEKA 2, daleko veća od prethodne ekonomske krize. Oni ortodoksniji analitičari kažu da ovakav obim protivrečnosti i sukobljenih interesa, ne može rešiti ekonomska kriza, već smatraju da nije daleko dan kada će se svi sadašnji bilansi jednostavno poništiti. Niko nikom ništa ne duguje, kreće se od nule, sa potpuno novom valutom i monetarnim sistemom. Najzad, najtvrđa struja tvrdi, da nagomilane ekonomske probleme i protivrečnosti, mogu rešiti samo ratovi.

Ko god redovno čita našu kolumnu, unapred zna naravoučenije za nas. Mi od „belog sveta“, kroz direktne strane investicije, javno-privatna partnerstva, koncesije, kredite, predpristupne i pristupne fondove, poklone i donacije, treba da tražimo investicije u kapitalne projekte i infrastrukturu. Kandidata imamo na pretek. Sve nam treba. Za juče. Koridori X i XI, autoput Novi Sad -Šabac – Loznica, pruge Beograd Budimpešta i Beograd – Bar (kapitalna rekonstrukcija), eksploatacija uljanih škriljaca, hidrocentrale, sistem navodnjavanja, plastenici i distributivni centri u poljoprivredi, obnovljivi izvori energije, investicije u privredi. Samo da „kukamo i molimo“. Ako dođu, mi smo na „konju“. Setite se samo šta se govorilo za vreme bombardovanja.

Da smo imali više „zapadnih“ investicija, ne bi bilo bombi. Slično je i sada. Šta god da bude, biće nam lakše ako smo u Uniji, a značajni investitori kod nas. Uostalom, zašto Zapad „spašava“ Grčku. Jer bi sa bankrotom Grčke, i sami pretrpeli značajne havarije. Daleko veće i skuplje od povremenih „šargarepa“. Svet je mali, srešćemo se, kaže se u jednoj staroj narodnoj pesmi. Ako ćemo se već sresti, bolje da se sretnemo ranije. Lakše je i propasti sa jačim i bogatijim

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari