U agraru košmar i konfuzija. Jedni hvale „haračke“ prelevmane na mlečne proizvode, iako se njima krši SSP. Drugi traže isto i za ostale poljoprivredne proizvode. Da zaštitimo naše seljake. Treći tvrde da su to falš mere. Koje dalje urušavaju naš agrar. Za primer navode ovaj „dramatični“podatak. Mi po hektari „pravimo“ 720 evra, a Holanđani 30 hiljada, mi izvozimo dva, a oni 72 miliona evra. A oni su veliki kao naša Vojvodina. Umesto da postajemo konkurentniji i smanjujemo troškove, mi se večno „štitimo“. Iako smo potpisali da to više nećemo.
U nastavku malo o mesu. Proizvođači iz EU izvoze na srpsko tržište smrznuto meso na kome piše da je sveže. Citiramo naslov: „Zamrznuti bućkuriš iz EU, po radnjama u Srbiji se prodaje kao svež proizvod“. U podnaslovu dalje stoji (citat): „Nesmenjiva ekipa kriminalizovanih državnih službenika u Ministarstvu poljoprivrede Srbije, širom je otvorila vrata masovnom uvozu hrane koja ne odgovara standardima EU. Na prvom mestu je uvoz mesa, koje ulazi na domaće tržište preko tajkunskih prodajnih lanaca. Kontrole nema. Sa druge strane, ubijanje domaćeg stočnog fonda i poljoprivrede traje svim sredstvima. Iako se svakog meseca ponovo uvoze u sve većim količinama, ipak nigde nećete naći vitrinu na kojoj piše da kupujete ranije smrznuto meso, odnosno da u pitanju nije sveže meso“.
Država tako dozvolila i omogućila svojim direktivom. Koja kaže da zamrznuto meso može da se uvozi samo ako nije skladišteno duže od šest meseci od datuma klanja, ili zamrzavanja. A u EU je rok trajanja baš šest meseci. Što znači da prerađivači mesa iz EU koji trenutno raspolažu sa nekoliko milijardi evra vrednim zalihama mesa, koje su ranije izvozili u Rusiju, treba svoje viškove mesa duboko da zamrznu i neposredno pre isteka „njihovog“ roka trajanja od šest meseci, po našim propisima imaju pravo da ga legalno izvezu u Srbiju. Zbog državnih „političkih“ sankcija prema Rusiji, EU je odobrila sredstva iz fondova za poljoprivredne i druge proizvođače koji su pogođeni sankcijama, ali sredstva pokrivaju samo deo gubitaka, jer se viškovi neupotrebljive robe mere desetinama hiljada tona mesečno i milijardama evra. Hipermarketi EU su iz ovih razloga preplavljeni akcijama sa „prepolovljenim“ cenama mesa u odnosu na redovne. Ipak, pošto se ni na akcijama ne proda baš sve, ono što se ne proda u EU ostatak se zamrzava i šalje na tržišta trećeg sveta. Sa sve Srbijom.
Zato nije ni čudo što se svašta piše, pogotovo priča. Pre dan-dva navodni „ekspert“ za meso tvrdi da jedan od vodećih proizvođača i prodavaca „svežeg“ ( zamrznutog) mesa i mesnih prerađevina po popularnim „narodnim“ cenama, gro mesa uvozi iz Nemačke po nultoj ceni. Jer se Nemcima i te kako isplati. Gledaju svoja „ekonomska“ posla. Jer bi u protivnom morali da ga uništavaju. I imaju dodatne troškove. Opet, kune mi se nedavno neki majstor keramičar, da, lepeći pločice dva-tri meseca kod jednog od vodećih proizvođača mesa i mesnih prerađevina nije video ni jedno (slovima: ni jedno) domaće grlo stoke. Dok su kamioni sa uvoznim mesom samo „defilovali“. Navodno sa smrznutim mesom sa skoro isteklim rokom trajanja. Dok su istovremeno po prestoničkim i inim marketima i šopovima ovog „velikana“ defilovali „vrhunski domaći specijaliteti“.
Čitav ovaj „mesni“ paket aranžman, dalje tvrde „upućeni“, realizuje se isključivo preko „velikih igrača“. Jer oni imaju „hasape“ i ostale standarde, a mali nemaju. Pa je dat nalog da se „mali“ posebno strogo kontrolišu. I zatvaraju „bez pardona“. Ovi „upućeni“ tvrde i da je to zato što veliki neće da dele profit od visoko isplativog posla. Zaista ne znamo da li je tačno, ali ima smisla. Jer neodoljivo podseća na poreske i ine finansijske policije, kao i na onaj naš „jadni“ zakon o poreklu imovine političara i državnih funkcionera. Poreznici „treniraju strogoću“ na malima (evo, i naš list „Danas“ je primer), neki se hapse i pritvaraju, a kod nekih se ne „svraća“ (verovatno i kod onih iz prvog tela teksta). Po osnovu navodnih „zloupotreba službenog položaja“ procesuiraju se politički protivnici, a ne oni za koje bi se zakonom dokazalo da imaju (mnogo) više, nego što je moguće od „političke“ plate. Dakle, vreme je da se objavi „ona žena“, kako mnogi oslovljavaju profesorku ministarku. I da javno kaže šta se radi i šta ćemo dalje.
*Autor je ekonomski analitičar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
