Top lista optimista

Mnogo smo jaki, kriza će nas još osnažiti. Setite se SM (Slobodana Miloševića), kad su davnih devedestih uvedene međunarodne sankcije. One će nas samo osnažiti, govorilo se. Kad su nas bombardovali, pobedili smo NATO i odbranili Kosovo.

Kad je došla SEKA (svetska ekonomska kriza) Leta Osmog, govorilo se da „neće nas“. Bogamu (što bi rekao Tito), krize smo apsolvirali.

Da vuk dlaku menja, a ćud nikako, pokazala je i  poslednja Korona kriza. Dočekali smo je srpski. Dok drugi strahuju, naši se smeju i likuju. Posle samo desetak dana, zemljotres.

Vanredno stanje i policijski čas. Kao EKG. Skroz dole, pa skroz dole. Počeše da se smeju nama, kao što smo  se mi smejali koroni.

Korona još nije otišla dalje u „beli svet“, naši opet sve iznenadili. Jedini se nisu uplašili. Šta uplašili. Prvi na top listi optimista, tvrdi da ćemo biti najbolji u Evropi.

Uzalud nam zloslutnici iz Svetske banke i MMF predviđaju pad BDP-a od dva-tri posto. Predsednik, sa sasluživanjem ostala dva člana VIS(vokalno instrumentalni sastav) „Optimist“, premijerkom i ministrom, pevaju na sav glas. Nećemo uopšte pasti. Od iduće godine rastemo po sedam posto. Moliće nas Evropa da nam se pridruži.

Još ćemo i uštedeti. Onih naših million turista će, umesto Grčke and comp.pare potrošiti u našim banjama, hotelima i „srpskom moru“. Kako jedan ministar, povremeni prateći vokal VIS „Optimist“, nazva naš seoski turizam.

Ministar i dalje tvrdi da je privredi dao 5,1 milijardu evra. Uzalud, besposleni analitičari tvrde da je „dao“ 1,4 milijarde(tri minimalca i svima po 100 evra), a da su ostalo odloženi porezi i doprinosi na plate koji se otplaćuju od 2021.godine i krediti koji se vraćaju.

U prvom kvartalu je BDP u odnosu na isti period prethodne godine porastao 5 posto. (Samo ne rekoše, da je sad na nivou 2018.godine, pošto je prošle godine imao veliki pad). Zaposleni zadovoljni, nema otpuštanja.

Obećane strane investicije još niko nije otkazao. Toliki je stepen poverenja. Koridori i auto-putevi se grade u punom jeku. Ima nade i za nacionalni i gradske stadione. To što se neki iz turizma, ugostiteljstva i privrede žale i pribojavaju, nije bitno.

Svako pravilo ima izuzetaka. Važno je da kao celina ostanemo napredni.

Za razliku od nas, svi ostali se uplašili.

Crne prognoze. Najveća ekonomska kriza od 1929.godine. Mnogo veća od SEKE. Velike ekonomske sile će pasti najmanje 5 posto. Turističke velesile celih 10 posto. Milioni zaposlenih već na ulici. I pored dosadašnjih ogromnih državnih subvencija.

Nije dovoljno. Pa se stvaraju  na sve strane fondovi za predstojeće „crne dane“.

Svetska banka, MMF, Evropska komisija, Evropska investiciona banka…Teški hiljade milijardi evra i dolara. Razvijeni liberalni kapitalizam moli za državne intervenice. Dotle došlo. Jedino nama ne treba. Šta će pomoć „prvima u Evropi“.

Umesto da se na prethodno pomenutim i ostalim nepomenutim greškama uče, naši se opet zaleteli. Mada mnogi tvrde da će VIS „Optimist“ ovako pevati i svirati, samo do 21.juna.

Posle će, kao i kod dolaska Korone, okrenuti list. Stanje je teško, biće još teže. Moramo stezati kaiše. Možda opet zasviraju vanredno stanje. Ali će zato do 2025.godine biti bolje. Plata će  dostići 900 evra.Nije bitno što je to matematički nemoguće.

Daleko je Leto Dvadeset Peto. Zaboraviće se. Kakvih smo se samo obećanja naslušali. Na našim nacionalnim TV ekonomijama.

Da se na kraju i naša „obrnuta ekonomija“ izjasni. Mi smo mala, i od većih i velikih, zavisna ekonomija. Ne može nama biti dobro, kad je drugima loše. Naprotiv, samo nam može biti lošije.

Kao ovih poslednjih godina. Jesmo u poslednje dve godine rasli po preko 4 posto godišnje, ali smo za poslednjih 8 godina(2012-2019) kumulativno porasli za 15 posto. Prosečno po 1,8 posto godišnje. Najmanje od svih komšija. Dok su budžetski poreski prihodi u istom periodu porasli za 62 posto, ili 7,8 posto godišnje. Skoro četiri i po puta poreski prihodi rasli brže od privrede. Tačka. Nema dalje.

Zato naša jedina istina jeste i mora da bude. Uvek i zauvek. Pre i posle 21.juna. Koliko sa prosečnom platom u 2019.godini od 466 i prosečnom penzijom od 224 evra možemo da kupimo u prodavnici i platimo računa. Jesmo li siromašni ili bogati. Možemo li više da kupimo sada, ili na primer 2008.godine(pre SEKE). Kako ćemo uopšte preživeti ovu „koronsku“ godinu. Sve ostalo su „magle i mesečine“(Meša Selimović).