Trange-frange dinosaurusi

Koji mnogo jedu, a malo daju. Odavno su na tapetu našeg „svetog trojstva“(Brisel, MMF, Fiskalni savet) i raznoraznih eksperata i posmatrača, ali su se održali i provukli kroz mnoge Scile i Haridbe.

Svi se slažu da su naši dinosaurusi verovatno osnovni uzrok sporog razvoja i neostvarenih reformi. Što su opstali u vremenima „tesnih“ vladajućih koalicija, još je i očekivano. Što opstaju u poslednjih pet godina „komotne“ većine, manje je jasno. Samo na prvi pogled. Ali kad se setimo koliko smo u poslednje vreme imali „prvih sto dana“, sve postaje jasnije. Ne diraju se „veliki“, dok traju izbori. Bolje gubici i državne subvencije, nego mitinzi, štrajkovi i gubitak „sigurnih glasova“. Dok se god o novim izborima priča, „dinosaurusi“ su sigurni.

Sad u priču ubacujemo dva citata premijera. Prvi od pre dva dana. Nije dao da ga „narodni“ Velja (staro ime, u vremenima kad je Velja Ilić bio jedan od junaka naše „obrnute ekonomije“) ucenjuje obećanim radnim mestom direktora javnog preduzeća Koridori Srbije, jer neće da vodi „trange-frange“ ekonomiju. Ovo obećanje od pre sedam meseci ne bi ni postojalo, da je ispunjeno obećanje ministarke „hop, hop, hop…“ od pre najmanje dve godine, da će u roku od mesec dana nestati izmišljeni „dinosaurus“ Koridori Srbije, jer će se pripojiti „Putevima Srbije“. Od obećanja ne bi ništa do dana današnjeg, niti će biti, pošto spajanje više niko ne pominje. Ostaše dva, umesto jednog „dinosaurusa“. Za naše „vesele“ puteve. Jedino što se pamti je novo ime ministarke. Hop, hop, hop… Prvo „hop“, da onda naknadno malo poskoči, ili uopšte ne skoči (uostalom, setite se „Srbijagasa“, NIS-a i Rusa, i drugih „hopova“). Dakle, Velja je u startu mogao i morao znati da od obećanja nema ništa. Tvrd su orah Koridori. Ne slomi ih, al zube polomi.

Drugi citat je od pre neka dva meseca u Parlamentu. Reče tada premijer, govoreći o „dinosaurusima“, da su mu „ostavili đubre“ (citat). Ipak, da li su „bivši“ i posle pet godina krivi za sve. Neki dobro upućeni, čuvši prethodne reči premijera, su našoj kolumni dostavili konkretne podatke za jednog od većih „dinosaurusa“. Koji potpuno demantuju citat o „đubretu“. Radi se javnom preduzeću za podzemnu eksploataciju uglja Resavica. Poredeći proizvodnju i državne subvencije u godinama 2011-oj (bivši) i 2015-oj (sadašnji), dolazimo do fascinantnih rezultata. Proizvodnja je sa 634, pala na 446 hiljada tona uglja, ili za oko 30 posto. Istovremeno su subvencije sa 3,5 povećana na 4,5 milijardi dinara, dakle za čitavu milijardu, ili 28,6 posto. Čista propast. Za 30 odsto manju proizvodnju, država iz budžeta dala skoro 30 posto više narodnih para. Još kad se ukrste podaci (proizvodnja i subvencije) po jedinici proizvoda (toni uglja), dolazimo do katastrofalnih pokazatelja. Subvencije po toni proizvedenog uglja iznosile su 2011. godine 5.518, a 2015. godine 10.088 dinara. Što znači da su subvencije po toni proizvedenog uglja povećane za 4.570 dinara, ili za 83 posto. Ako je 2011. „đubre“, šta je onda 2015. godina? Đubre na kvadrat.

Naš izvor, vrsni poznavalac Resavice zaključuje da prethodni uporedivi podaci najbolje prikazuju nesposobnost, neznanje, nekompetentnost, neodgovornost i nesavesnost aktuelnog rukovodstva Resavice, kao i suštinsko nerazumevanje i nebrigu Vlade u upravljanju ovim javnim preduzećem. Što ne znači da ne postoje stručni ljudi u Srbiji koji bi mogli da pomognu u rešavanju kompleksnog pitanja rentabilne podzemne eksploatacije uglja. Avaj, vlast više voli „svoje“, poslušne i nestručne, nego „tuđe ili ničije“, stručne i svojeglave (da misle svojom glavom). Pa makar da cena bude veštačko životarenje putem stalnog rasta subvencija, dok firmu partijski kadrovi potpuno ne unište.

Na kraju – vraćamo se na početak. Nisu ni ostali „dinosaurusi“ bolji od Resavice. Svi zajedno su isti ili gori od sebe samih u prošlim vremenima. Što se više ističe njihova neodrživost, i najavljuju „velike“ reforme, to se više povećavaju državne subvencije koje dobijaju. Do 2012. godine su bile oko 50, a od tada oko 80 milijardi i više. U planu budžeta za 2017. godinu, baš kada je najavljen veliki napad na neefikasne „dinosauruse“ i njihove partijske menadžmente, su predviđene 84,4 milijarde, ili blizu 700 miliona evra. Slično kao decentralizacija. Što je više ima na „papiru“, to manje u parama i nadležnostima. Nastavlja se trange-frange ekonomska politika.

Autor je ekonomski analitičar