Trange frange dinosaurusi (2)

(By the way, od petooktobaraca, samo se Rasim sasvim otuđio od „bagera“.) Koliko su vreme, prostor i ljudi relativni, najbolje dokazuje slučaj „petog oktobra“. Upravo oni protiv kojih je Velja and company petog oktobra palio „bager“, sada prave koridore i reformišu državu.

Elem, Velja napao jednog od „dinosaurusa“(naša javna preduzeća koja mnogo jedu, a malo daju), JP Koridore , za privredni kriminal. Beše mu i to malo, nego pokaza i neke „ministarske fotografije“, a nešto zameri i „bratu“. Sasvim dovoljno da „bude kriv“. Po onoj (pri)prostoj narodnoj izreci: „ne bi kriv onaj ko p…, nego onaj ko ču“. Tako mu resorni ministarka i ministar zapretiše tužilaštvom. Otkuda mu materijali radne grupe ministarstva o propustima i malverzacijama u Koridorima (Ona). Odakle mu fotografije (On). Priključi se i direktor Koridora Srbije (čije je mesto pre sedam meseci obećano Velji), sa tvrdnjom da je upravo Velja kriv što je grčkim putarima, umesto da oni plate penale za kašnjenje, plaćeno 10 miliona evra za dodatne radove. Jer je kao ministar nešto „izgrešio“ oko idejnih rešenja za Koridor X, pa se zato posle 10(slovima: deset) godina doplaćuje Grcima, iako oni sa gradnjom kasne 4 godine. Ko je stvarno odgovoran, i ima li u čitavoj priči IMT-a (Ima li Mene Tu), i gde su završili, niko nije stigao ni da pita. Sve je to sporedno, pred „strašnim“ krivičnim delima „narodnog“ Velje. Otkuda mu analiza rada Koridora i fotografije. Da je znao „siromašni“ Velja šta će ga snaći, sigurno se ne bi vraćao na bager: Konačno, bio je sve i svašta. Šta će mu još i direktorsko mesto u „nepostojećem dinosaurusu“. Jer je ministarka još pre dve godine „naredila“ utapanje Koridora Srbije u JP „Puteve Srbije“. Neće valjda dozvoliti da se premijer „naljuti“.

Kao što se naljutio na EPS. Zbog fantomskih računa. Kao da su struju očitavali „savamalci“. Pa se ponovio onaj čuveni slučaj „drona i uplašenog sportskog komentatora“. Slično se uplašio i direktor EPS-a. Mnogo se izvinjava premijeru i mnogo mu je žao što je ljut. Umesto njega, potrošačima se izvinuo „ljuti“ premijer. Koliko se direktor uplašio pokazaše naredni dani. Nema ga nigde. Na televizijama predsednik Nadzornog odbora, profesor Elektrotehničkog fakulteta i bivši rektor i dekan. Profa, kako i dolikuje predsedniku organa upravljanja koji donosi strateške odluke i usvaja finansijske izveštaje, sve „izokola“. Kako se u narodu kaže: „može da bidne, ne mora da znači“. Direktor i „operativci“ se ne pojavljuju. Preplašili se da je premijer i dalje „ljut“.

Sve u svemu, izgleda da je jedini lek za preostale „dinosauruse“ dobra privatizacija. Uključujući i EPS i „Telekom“, kao naše „porodično srebro“. Inače će vrednost „dinosaurusa biti sve manja, a iznos IMT-a sve veća. Zato nas je obradovala vest da se sprema privatizacija PKB-a i RTB-a, i da su zainteresovani „naši“ Arapi i Kinezi. Dragička, doneo premijer lepe vesti iz Davosa. Smeše se „strane“ mladoženje. Ne bi da baksuzimo, ali nas iskustvo uči da strepimo. Kad nije moglo kad su dinosaurusi bili mlađi i vredniji, sad je sve teže. Da Kinezi gaje krave i kukuruz u Padinskoj Skeli, malo je verovatno. Bilo bi verovatnije, da PKB ima prerađivačke kapacitete, pa da gotovi proizvodi krenu put Kine i Evrope. Slično je sa Arapima. Uz dodatnu opasku da su i do sada „ulagali“ u srpski agrar, samo se to nigde ne vidi. Sa Borom je još neizvesnije. Kad nije prodat u vremenima visokih cena bakra, a mogao je (naša kolumna je pre desetak godina lamentirala što jednom domaćem biznismenu nije omogućeno da svoju dugogodišnju poslovnu saradnju sa RTB-om, finališe kroz dokapitalizaciju), kako će sada kad je cena bakra značajno manja.

Zato je naš savet da se mi držimo domaćih biznismena. Najsigurnije bi bilo da PKB kupe MK Group i Matijević. Naši su, a znaju. Dokazali se u agraru. Bolje da Srbija i Grad Beograd njima otpišu deo dugova i daju subvencije za zapošljavanje, nego strancima. Da ih premijer odmah pozove i ubedi da ne odustaju(kako se piše ovih dana). Kao što je trebalo tadašnjem duetu MM – Miroslav (Mišković), Milan (Beko), predati Luku Beograd. Bolje da su oni gradili „Beograd na Dunavu“, nego Arapi „Beograd na Savi“. Živi bili pa videli.

Slično je i sa Borom. Kinezi su dobrodošli. Ali je malo verovatno da će doći. Zašto onda ne zamolimo „srpskog kralja bakra“, još jednog Milana (Popovića), da preuzme(kupi) Bor. Ili mi ipak hoćemo kapitalizam, bez (domaćih) kapitalista.