Tri kratke beogradske priče

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Priče, Mihizovski obojene setom i željom za ljudskom pravdom za običnog čoveka, precizno oslikavanje naše svakodnevice iz doba Dušana Radovića i paradoksi vremena koji živimo D. Kovačevića… to su ove priče… koje čitamo i ovoga ponedeljka. Ovim NAŠIM pričama nisu potrebne cifre kao argumenti, ni citati umnih ljudi… ZATO što sve ovo viđamo i živimo svakoga dana… Apsurdi NAŠE civilizacije u kojoj trošumo svoje vreme trajanja. Još jedan glas VAPAJA… daj, ljudi, urazumite se, unormalite se… imajte savesti… lažu vas kada vas uče SVAKODNEVNO da u životu postoji jedino ZZ, zabava i zarada…
   Ovaj glas, VAPAJ, i ovog ponedeljka, potreban je… kao i još MNOGI glasovi koji se čuju svake subote i petka širom Srbije. Bitni su, jer samo kao simfonija UDRUŽENI i JAKI, mogu da se probiju do naših „bogova“ i „poruše“ zidine Jerihona. ZATO ne treba da komentarišem(o) politička opredeljenja… SVAKO od ljudi treba sam da preispita koliko radi za sebe, a koliko ISKRENO za NORMALAN život. NE TREBA niko u drugoga da uperuje prstom diskfalifikacije, jer je to PUT PROPASTI. Jednom smo to radili, u relativno bliskoj prošlosti sa izuzetno talentovanim i požrtvovanim političarem…i time napravili UŽASNU grešku, gotovo greh… i njemu i sebi (državi, građanima i svom narodu). SAMO od nas, GRADJANA naše države, zavisi kako ćemo uređivati naš život… i da li zaslužujemo bolje.
   ZA TO su napisane ove priče… i pišu se svakoga ponedeljka…
   ODLIČNO !!!