Veliki u klin, mali u ploču

Ostalih 9 „srećnica“ nije imenovao. Iako su ga novinari pitali. Samo je uporno ponavljao da smo „najnapredniji“ u okruženju. Na drugoj strani, slovenački, evropski i svetski (po čuvenju) doktor i eks ministar Mencinger reče da je ta izjava glupost odnosno čista demagogija: „Od jednog ministra tako nešto ne bih očekivao, ipak mora da pogleda neke brojke, čak i ne treba da pogleda jer je sve očigledno“. Pa to ilustrova konkretnim primerom. Prošle godine je „mala“ Slovenija od dva miliona stanovnika, imala BDP (bruto domaći proizvod) od 45, a „velika“ Srbija sa sedam miliona stanovnika 42 milijarde evra. Tri i po puta manje stanovnika, a veći BDP. Svi lako mogu izračunati BDP po glavi stanovnika, kao najvažniji pokazatelj kvaliteta života.

Istina, postoje neke rang liste gde je Srbija zaista „pri vrhu“. Tradicionalni Blumbergov Indeks bede nedavno je, u aprilu, Srbiju svrstao na neslavno 10. mesto među 62 rangirane zemlje, svrstane u ovu kategoriju. Parametri za ovu „listu bede“ su stopa nezaposlenosti i inflacija koje daju sliku života prosečnog stanovnika neke zemlje. Zajedno sa ostalim najbitnijim pokazateljima realne jačine ekonomije – udeo investicija u BDP-u, dohodak po glavi stanovnika i prosečne zarade i penzije. Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, nezaposlenost u Srbiji krajem 2018. bila je 12,9 posto, a stopa inflacije 2,8 posto, prosečna plata u februaru 2019. godine 52.426 dinara (444 evra), dok je u celoj 2018. prosečna mesečna plata bila 420 evra. Odnosno realno 400 evra, jer je naš mali, ali „junački“ dinar ojačao pet posto u odnosu na veliki evro. Sa 124 na 118 dinara za jedan evro.

Na kraju intervjua Radio Slobodnoj Evropi, profesor Mencinger je zaključio: „Treba neko vreme brzog rasta, deset do dvadeset godina, da se u Srbiji nešto popravi. Dok više decenija treba da se dostigne bruto domaći proizvod po glavi stanovnika Slovenije ili EU. I Slovenija zaostaje za Evropskom unijom, naravno, ali ne mnogo“. Što bi se reklo, veliki u klin, (M)ali u ploču. Kao i kod nas, u državi. Gde paralelno funkcionišu „dve Srbije“. Jedna kaže da smo najbolji, najjači i najbrži, među deset prvih u Evropi. Druga tvrdi da smo među najlošijim, najslabijim i najsporijim u istoj toj Evropi. Čak i na „brdovitom Balkanu“. Nećemo se izjašnjavati ni za jednu, ni za drugu stranu. Nego ćemo u nastavku dati uporednu tabelu BDP-a po glavi stanovnika u državama bivše Jugoslavije (u evrima).

Sve se vidi, sve se zna. Dvehiljadite, Srbija i Crna Gora su bile na dnu. Daleko ispod svih. Što se podrazumevalo. Kad se zna šta je sve bilo. Na kraju 2008, stanje se promenilo. Srbija i Crna Gora su bile „tu negde“. Oko šest i po hiljada. Dve hiljade evra više od Makedonije i BiH. Posle 4 godine, 2012, kad je SEKA (svetska ekonomska kriza harala), Srbija je ostala na istom nivou, Hrvatska i Slovenija su „pale“. Slovenija za skoro čitave dve hiljade, Hrvatska za oko 100 evra. Najviše je porasla Makedonija (537 evra), zatim Bosna i Hercegovina (404) i Crna Gora (323 evra). Konačno, 2018, jedino je Hrvatska imala manji BDP po jednom stanovniku u odnosu na 2012. godinu (117 evra), dok su sve ostale rasle. Opet najmanje Srbija (151 evro za šest godina), BiH (442), Slovenija (492) i Makedonija (678 evra). Daleko najviše je porasla Crna Gora, za čak 1.075 evra po glavi stanovnika. Sada građani Crne Gore, eks „drugog oka u glavi“, imaju veći BDP po glavi stanovnika za 1.469 evra, ili za 22 posto. Dok smo pre jedne decenije bili skoro izjednačeni.

Ostaje da svako misli svojom glavom i zaključuje. Kakvi smo. Ko je pobednik. Mali ili cifre(život). Mi ćemo samo dodati da nas je danas sigurno 400 hiljada manje nego pre jedne decenije. Što znači da je sadašnji BDP po glavi, realno manji za najmanje pet posto. Dakle, pravac Slovenija. Oni u Beograd na pivo, mi u Sloveniju „trbuhom za kruhom“. Oni na produženi vikend, mi na produženi ili stalni boravak. Osim ako, kao što reče profesor Mancinger, ne počnemo da stižemo okruženje. Da BDP deset godina raste po stopi od pet posto godišnje. Bože pomozi…