Veži stope gde ti gazda kaže

Mora da se dugoročno razmišlja. Pa je Deda Mraz ispraznio torbu i ubacio „dve stope“. Stopa rasta BDP-a (bruto domaćeg proizvoda) stalno raste i sve je veća. Od 2, via 2,5, stigla je do 2,7 posto, a po poslednjim izjavama dostići će i 2,74 posto. Druga, stopa nezaposlenosti, stalno pada, bolje reći nalazi se u strmoglavom padu. Na početku godine je bila 18, pa 17, na sajtu Ministarstva finansija je stigla do 16 posto, a na poslednjoj „konferenciji za štampu“ stigla do neverovatnih 13 posto.

Po ovoj prvoj „visokoj“ stopi vodimo protiv Nemačke sa 2,7 prema 1,5 posto. Malo morgen, po srpsko-nemačkom. Nemačka će sa svojom stopom od 1,5 posto na kraju Leta Šesnaestog imati BDP od oko 3.100 milijardi evra, a mi sa svojih 2,7 posto 34,4 milijarde (ako je za utehu, najzad stigosmo i prestigosmo za dva posto pretkriznu 2008. godinu). Tako da po ukupnom BDP-u Nemačka vodi sa 90 prema jedan. Što se odmah „briše“, jer Nemačka ima više stanovnika. U milionima – 80,2 prema 7,2. Ili 11 prema jedan. Tako dolazimo do prvog uporedivog podatka. BDP po glavi stanovnika kod Nemaca je oko 38 i po hiljada, a kod nas oko 4.750 evra. Osam prema jedan. Prosto rečeno, Nemci osam puta bolje žive. NJihova stopa od 1,5 posto uvećava BDP za 45,5 milijardi evra (ceo naš godišnji BDP uvećan za jednu trećinu) ili po glavi stanovnika oko 560 evra. Naša stopa od 2,7 posto uvećava BDP za 900 miliona evra, ili za oko 125 evra po „glavi“. Naša stopa veća za 80 posto, a njihovo povećanje po glavi stanovnika veće za 4 i po puta. Umesto da ih stižemo, sve više zaostajemo. Nepravda, pa to ti je. Ili drugačije rečeno, nemaštino i Bogu si teška. Jedino još Deda Mrazevi sve vide u pink bojama.

Tako dođosmo do kraja utakmice. Jesu Nemci u svemu neuporedivo bolji, ali vatrene pristalice „pamte“ samo krajnji rezultat. Pobeda protiv Nemačke od 2,7 prema 1,5. Kakav vatromet će „navijači“ tek prirediti kad Leta Sedamnaestog „dupliramo“ rezultat. Mi smo planirali stopu na 3, a oni na 1,5 posto.

Šalu na stranu, po stopi rasta BDP-a mi zaista jesmo veći od „velikih“. Počev od Nemačke, pa naniže. Čitava evrozona će 2016. godine imati stopu rasta BDP-a 1,7 a 2017. godine 1,5 posto. Što je za „velike“ više nego dovoljno. Nemci su više nego zadovoljni sa godišnjom stopom od 0,8 do 1 posto. Prošla su vremena kad su imali stope kao „Kinezi“. Kad dođeš do „vrha“, onda više nema velikih stopa. Niti su potrebne, niti moguće. Neće ih ni Kinezi imati kad dostignu makar petinu nemačkih plata.

Nasuprot, nerazvijenim i tranzicionim zemljama su u kontinuitetu neophodne stope rasta BDP-a od najmanje četiri posto na godišnjem nivou. Da pomalo stižu i smanjuju razlike. Tako da se mi možemo porediti samo sa „komšijama“, i sebi sličnima. Gde smo „najtanji“. Ceo region Centralne i Istočne Evrope ima prosečnu ovogodišnju stopu rasta od oko 3,3 posto. Imali su i proteklih godina, pa su 2008. godinu već prestigli za 10 i više posto. Prema kojima su „naša dva posto“ statistička greška.

Ona druga stopa iz Deda Mrazove vreće pravi je „perpetuum mobile“. Pošto je zaposlenih sve manje (u odnosu na 2008. godinu manje ih je oko 170 hiljada), čudno deluje kako je to „Čarobni štapić“ naše statistike strmoglavio stopu nezaposlenosti na 16 posto!? Sa ne tako davnih skoro 24 posto. Na zvaničnom sajtu Ministarstva finansija piše da je na kraju 2012. godine bilo 762.000 nezaposlenih, sa stopom nezaposlenosti od 23,9 posto, a na kraju oktobra 2016. godine 716.000, sa stopom od 16 posto. Broj nezaposlenih pao za 46.000, a stopa za 7,9 posto. Matematički nemoguće, osim onog univerzalnog alibija – „promenjena metodologija“. U torbi Deda Mraza ne samo moguće, nego nedovoljno. Tamo dodatno pala na 13 posto. Ako nastavi sa ovakvim strmoglavim padom, za dve godine ćemo „uvoziti“ radnu snagu.

Ispada da nas je Deda Mraz „nasankao“. Bez snega i sanki. Doneo neproverene i netačne stope. Koje ne povećavaju plate i penzije. Niti nas približavaju Nemačkoj. Nego još više udaljuju. Samo što to Deda Mrazu nema ko da kaže. One koji govore i koji bi rekli, Deda Mraz ne čita i ne sluša. Ovi drugi su shvatili da je došlo vreme da se i „stope vežu gde ti gazda kaže“.