Vraća li se Marks

Marks se vratio kući. Poklonili ga Kinezi njegovom rodnom gradu. Prava rubrika za našu „obrnutu ekonomiju“. Da li se to Kinezi zahvaljuju Marksu, jer na njegovom učenju i ideologiji, gaje svoj komunistički kapitalizam, zahvaljujući čemu su već postali druga svetska ekonomska sila, koja ozbiljno preti i, do skoro neprikosnovenoj, Americi. Ili mu se zahvaljuju na dosadašnjoj „saradnji“, i vraćaju ga u rodnu Nemačku (koja ga je proterala još za života). I Kinezi su ga odavno „izdali“. Prvo ga je Mao proglasio za glavnog ideologa, i ukinuo privatnu svojinu, koja je po Marksu, osnovni izvor eksploatacije i klasne borbe. To je vreme stvarnog komunizma. I propadanja. Pa je posle Deng počeo otvaranje i reforme. Da bi danas Kina stigla do dvocifrenih stopa rasta bruto domaćeg proizvoda i „komunističkog kapitalizma“. Komunističkog po formi, kapitalizma po suštini. U jednopartijskom sistemu, bezuslovno vlada Komunistička partija. Što je još jedina veza sa Marksom i komunizmom. I sa njegovom besmrtnom porukom iz Kritike Gotskog programa: „Od svakog prema sposobnostima, svakome prema potrebama“. Svi da rade koliko znaju i mogu, i svi da dobiju koliko im treba. Parola koju vek i po uzvikuju „proleteri svih zemalja“. I sami svesni, da je stvarni život odavno „porazio“ tu teoremu. Ako bi svi radili prema sposobnostima, nikako ne bi bi bilo dovoljno da svi imaju prema potrebama. Bez privatne svojine i preduzetništva zasnovanog na kapital odnosu, nema šta da se deli. Kina je baš najbolji primer. Zaposleni kojih ima više od 750 miliona, mesečno primaju, u proseku po 500 evra, mada ima fudbalera, ili direktora, sa mesečnom platom većom i od dva miliona evra. Profiti (višak vrednosti, kako bi rekao Marks) su vrtoglavi, pa je posledično, „napad“ svih najvećih svetskih kompanija na tržište od oko 1,3 milijarde stanovnika, sa jeftinom i obučenom random snagom neverovatan. Dobro došao Marks! Kod nas komunista. Zbogom Marks! Mi radimo suprotno.

Tako se nastavljaju Marksovi paradoksi – niti pravednijih principa, niti lošijih rezultata. Sve je pravedno, egalitarno, čovekoljubivo. Sa poraznim rezultatima. Samozvani „komunisti“ su u gotovo 40 odsto sveta, još od Oktobarske revolucije od pre jednog veka, pozivajući se na Marksa, sistematski uništavali baš one, koji su, po Ustavu i zakonima, vladali. Od materijalne bede, nejednakosti, privilegija i korupcije, do logora i gulaga. Tako da paradoksalno zvuči da je Marksova ideologija najviše „primenjivana“ u zapadnim ekonomijama i demokratijama, koje su razvile „kapitalizam sa ljudskim likom“ i u kome su proleteri ostvarili veliki deo Marksovih prava. Sve se ovo znalo odavno. I videlo uživo, posle pada Berlinskog zida. Kako se svet razvijao, tako su se otkrivale tajne komunističkih sistema. Sigurno se jadni Marks prevrtao u grobu kad je gledao šta se sve radi sa njegovim proleterijatom i to u njegovo ime. Kod nas je bilo slično. Studenti ekonomije su do detalja učili i polagali Kapital, a stidljivo građanske ekonomiste. Udžbenici i profesori su studentima objašnjavali prednosti socijalizma i komunizma nad kapitalizmom a studenti su sve „gutali“. Za ono drugo, tik pored nas, se nije znalo. Osim da se radi o nazadnom sistemu koji će neminovno propasti. Niko nas nije učio kritičkom mišljenju. Nisu ni smeli. Čak i da smo nešto znali, nije se smelo pisnuti. Odmah bi reagovali raznorazni „organi“. Iako je dokaza bilo svuda oko nas. LJudi su masovno odlazili u pečalbu, a budući ekonomisti su učili o prednostima socijalizma. Na sreću, Tito je na vreme odbacio sovjetski model. Tako da se živelo neuporedivo bolje i slobodnije.

Umesto zaključka. Marks je bio i ostao jedan od najvećih mislilaca i naučnika u svetskoj istoriji sveta. Sa hiljadama stranica napisanih tekstova o kapitalu, proizvodnim snagama i proizvodnim odnosima, višku vrednosti, klasnoj borbi i eksploataciji. Oštro je kritikovao prvobitni kapitalizam i privatnu svojinu gde rade deca, a radni dan traje 12 i više sati, gde su uslovi rada zastrašujući, a nadnice niske. Radnički sindikati su uspeli da velikim delom ostvare Marksove humane principe. I to u zemljama kapitalizma. Dok je u državama komunizma i socijalizma bukvalno primenjen čuveni Marksov poklič: „Bauk komunizma kruži Evropom“. Zaista je kružio, i zaista bio bauk. Uglavnom, da li zbog samog učenja, ili zbog gramzivih realizatora, Marksov sistem nije uspeo. Naprotiv, „pojeo“ je mnogo vremena i mnogo ljudi. Dok je tržišni kapitalizam, zasnovan na privatnoj svojini, doveo do blagostanja i Interneta. I pri tom preterao. Učinivši Karla Marksa opet aktuelnim. Današnji kapitalizam, zasnovan na ovolikim nejednakostima, čija se srazmera približava onoj registrovanoj u 19 veku prvobitne akumulacije kapitala, bliskom susretu milijardera i beskućnika i dominantnom naslednom (patrimonijalnom) kapitalizmu, nije dugoročno održiv. Uostalom, čitajte Tomu Piketija i njegovo delo Kapital u 21 veku. Ako se svet ne „otrezni“, Marksova klasna borba će se neminovno vratiti na svetsku pozornicu.

Autor je ekonomski analitičar