Za „stotinarke“ u pritvor

Oni dole ne znaju i ne mogu ništa. Pogotovo, ako nekim čudom nisu iz vladajuće grupacije. Tek su otpadnici neznalice i nesposobni. Ko zna šta bi bilo, da se ne umešaju „ovi gore“. Razlete se generali i ministri pod danonoćnom dirigentskom palicom prvog među jednakima. Izađu dobrovoljci i narod. Sve se, hvala Bogu, sredi i uredi. Samo da niko ništa ne pita. Da lažno ne uzbunjuje i širi defetizam. I ne brani „one dole“ (u smislu kako neki general iz prestonice može bolje znati i umeti da „odbrani“ opštinu i grad od gradonačelnika i „rođenih“ stanovnika). Jednostavno, sad je tako. Ovi gore sve znaju, oni dole ako politički pripadaju „ovima gore“ ponešto, a ako su opozicija ništa ne znaju. Jedino što mogu i umeju, jeste da daju iskaze (u sudu i policiji). Iako deluje pomalo nemoguće i degutantno, tako je. Tako uostalom i treba da bude. Zar nismo čitali da neki nepristrasni i nezavisni mediji pominju više hiljada izbegnutih žrtava (da ne beše „ovih gore“).

Posle, ovog izleta na poplavljenu teritoriju, vraćamo se današnjoj glavnoj temi. Zdravstvo naše bolesno (kakvi pacijenti, takvi i doktori i zdravstvo). Zbirni doprinos za obavezno državno penziono i invalidsko osiguranje povećano sa 24 na 26 posto, a za zdravstveno smanjeno sa 12,3 na 10,3 posto. Bolesni se odriču svoja dva procenta u korist penzionera. Znamo da Fondu i deset puta po dva posto ne bi bilo dovoljno. Fondu PIO treba radikalna reforma (prema već postojećim „mustrama“ u mnogim zemljama), koja je već više puta najavljivana i odlagana za bolja vremena. Vremena sve gora, Fond potonuo, imovina rasuta i nepoznata (setimo se samo skoro dvadesetak RH centara, koji su PIO-vi i „ničiji“), reformi nema.

Samo, otkuda višak kod zdravstva. Kad mnogi nepozvani, ali i pozvani tvrde da je stanje alarmantno i da puca po svim šavovima. Od neprimenjivanja zakona (do kraja 2013. godine su se svi zdravstveni centri morali izdvojiti iz regionalnih centara i postati „opštinski i gradski“, a to još nije učinjeno), lekova, korupcije i posebno investicija (od elementarnih do kapitalnih). Poput one nekadašnje kultne emisije nedavno smenjenog direktora RTV Studija B Aleksandra Timofejeva, kruži „trač ili istina“ da je Veran Matić (predsednik Fonda B92) veći investitor u zdravstvu od resornog ministarstva. Pa je to jedini i isključivi razlog otkuda „višak“ para. (Ako je već tako, što Verana ne staviše za ministra zdravlja? )

Najzad, u Pirotu uhapšeno svih šest državnih ginekologa. Slali pacijente na preglede u privatnu ordinaciju. Gde su verovatno honorarno angažovani. Ovo bi bila senzacija, da već odavno nije opšte mesto. I to kakvo. Minorno i „kozmetičko“. Ako je ovo velika korupcija u zdravstvu, onda je ono prilično zdravo. Šest doktora ukupno primili 2.700 evra. 450 po glavi (od 200 do 900). Kao da se neko opet namerno zeza. Na sve strane nikle milionske privatne klinike na državnim“jaslama, za direktorska i specijalistička mesta pričaju da se plaća i više desetina deviznih hiljada, ima i doktora „milionera“ (od skromnih državnih plata) a glavni hit korupcija od tri-četiri „zelene stotinarke“. Još jedan, više puta ponovljeni, vapaj (neograničenoj) vlasti. Nema stvarne i pravedne borbe protiv korupcije bez zakona o poreklu imovine. Ako si bio poslanik, gradonačelnik, ministar, ili državni doktor ili profesor, a imaš mnogo, ti si gospodine „kandidat“. Oni sa „stotinarkama“ su kolateral. Koji nažalost strada, dok „karavani prolaze“.

Autor je ekonomski analitičar