Zbogom pameti

Sad će, bar nekoliko dana da se partizani i četnici „tepaju“. Tekući jubilej je bila godišnjica(trogodišnjica) vlade, kojoj smo kao rubrika za zvanično digagnosticiranje i predlaganje mera protiv „obrnute ekonomije“ ljubazno čestitali jubilej, i poželeli da svakog sledećeg jubileja primera i paradoksa „obrnute ekonomije“ bude sve manje.

 Nismo podsetili na neke cifarske rezultate vlade, pošto reči i naslovne strane brzo prolaze i padaju u zaborav, a cifre i materijalne stvari i objekti ostaju. Zato neka ostanu zapisane „glavne“ cifre. BDP(bruto domaći proizvod) se u poslednjih sedam godina, od vremena SEKE (svetske ekonomske krize kretao ovako(u milijadrama EUR): 2008 – 33,7; 2009 – 30,7; 2010 – 29,8; 2011 – 33,4; 2012 – 31,7; 2013 – 34,2; 2014 – 33,0. Za 2015. planira se pad od 0,5 posto, pa će PDV biti 32,8 milijardi EUR. Ili milijardu manje nego pre osam godina. Što bi rekao narod. Gde si bio, nigde. Šta si radio, ništa. Javni državni dug se kretao ovako:  2008 – 8,8; 2009 – 9,9; 2010 – 12,2; 2011 – 14,8; 2012 – 17,7; 2013 – 20,1; 2014 – 22,7 milijarde EUR, dok je učešće javnog duga u BDP-u bilo sledeće( u procentima): 2008 – 28,3; 2009 – 32,8; 2010 – 41,8; 2011 – 45,4; 2012 – 56,2; 2013 – 59,6; 2014 – 70,9 posto. Nažalost, knjige kažu da je tokom prva 4 meseca Leta Petnaestog javni dug „prešišao“ 24 milijarde, odnosno 75 posto u odnosu na BDP, mada u zakonu piše da je „gornja granica“ 45 posto. Ako je za utehu, još smo daleko od 120 i kusur posto Grčke i Italije. Najzad, nove investicije kao „jedini spas“ su imale ovakvu dinamiku (u milijardama EUR): 2008 – 1,82; 2009 – 1,37; 2010 – 0,86; 2011 – 1,83; 2012 – 0,67; 2013 – 1,23; 2014 – 1,24 milijardi EUR. Dakle, za poslednjih sedam godina je investirano tačno 9 milijardi, a da bi zadržali šanse za rast i razvoj morali smo „dobiti“ 14 milijardi(prosečno 2 po godini). Fali „sitnica“ od 5 milijardi. Ustvari duplo, jer smo toliko(5 milijardi za 7 godina) „ubacili“ i u subvencionisanje preduzeća u restrukturiranju(čitaj – bunar).

Toliko o „jubilarnoj“ statistici, nego da se mi vratimo našoj temi. Zameraju nam što u paradokse „obrnute ekonomije“ nismo ubrojali i ovaj – po kurupciji u „načelu“ smo pri vrhu top liste, po pojedinostima na dnu. Zdravstvo je pravi primer. Već smo pisali da se priča da „u načelu“ prijem na svako radno mesto ima svoju cenu. Od 4 hiljade za medicinsku sestru, do desetina i stotina hiljada za načelnička i direktorska mesta. Kao što se znaju i „tarife“ za (iz)lečenje. Kod nas ne može, nemamo aparate, ali dođite po podne u kliniku „X“, čekaću vas. Ima li stvarno i gde se događa ova „sistemska“ korupcija niko ne zna. Niti će znati. Nije narod, posmatrajući danima i vekovima smislio da „vrana vrani oči ne vadi“. To je isto kao sa „našim“ zakonom o poreklu imovine političara i državnih i partijskih funkcionera. Zna se da korupcije ima, pretpostavljaju se i „kandidati(ponavljam onu narodnu – kašalj, ljubavnica i pare se ne mogu trajno sakriti), ali zakona nema. Zato u prvom slučaju stradaju doktori zbog 100 do 200 „obeleženih“ i kamerom „osvedočenih“  evra, a u drugom nedužni  i „mali“ funkcioneri iz „bivšeg“ režima. Do doktora sa desetinama i  stotinama hiljada evra, i političara od milion evra, nećemo uskoro stići. Jedino ako premijer ne održi obećanje. Kako smo već navikli da „olako obećava“, nismo veliki optimisti.

 Konačno, na našoj rang listi „bisera“ obrnute ekonomije u sam vrh se ovih dana  probio istinit sledeći slučaj finansijskuh policajaca Harač servisa (pozajmljeni termin Svetislava Basare za Poresku upravu). Naime, njih dvojica kontrolišu poslovanje javnog preduzeća na Staroj Planini(verovatno „Skijališta Srbije“) i svakog dana putuju 60 kilometara u Knjaževac da prespavaju, pa ujutro opet „urane“. Naređeno im tako. Nikako ne smeju da spavaju u hotelu koji kontorlišu. Iako je jedini. Zbog nekakvog „sukoba interesa“.Ili čega već. Zbogom pameti.