Zdravlje i/ili profit

Gde smo mi. Naša formula održivog razvoja ima dva dela. Borba protiv siromaštva(1) i zaštita životne sredine(2). Zaštita (golog) života je borba protiv siromaštva. Da se preživi. Osnovni instrumenti su posao, plate i penzije. Posla ima, plate male. Da bi inženjeri, doktori, medicinske sestre, zidari, tesari, armirači, i ostali majstori ostali. Mnogi ne bi išli da razlika u platama nije tolika. Da je duplo manja, izdržalo bi se. Nije lako u tuđoj zemlji. Sam bez svojih. Ali tri-četiri puta, ne mere. Najbolji naši u zemlje EU. Kod nas Albanci, Bosanci i Makedonci. Ponekad i Moldavci i Ukrajinci. Seobe prema visini plata. Mora da se (pre)živi. Teško sa ovogodišnjom prosečnom platom od 460 i penzijom od 200 evra. Pogotovo što medijala iznosi 340 evra. Ispod tog proseka je 50 posto zaposlenih. Prosek bi bio jedva 430 evra, da evro nije, ničim izazvan, pao za preko 7 posto(sa 124 na 117,50 dinara).

Dakle, siromaštvo je, među nama. Građani gore, država se češlja. Hoće da pravi stadione. Umesto da hitno smanji stopu poreza i doprinosa na zarade. A da poslodavci, država i sindikati u SES-u (Socijalno ekonomskom savetu) potpišu da će se sredstva od smanjenja poreza i doprinosa, iskoristiti za povećanje zarada zaposlenih. Posledično, i penzija. (Ovako če plate rasti samo državnim službenicima. Državi, kao poslodavcu, je svejedno koliki su nemeti na plate).

Drugi deo održivog razvoja, tj. odbrane života i zdravlja građana, je zaštita životne sredine. Stanje je i ovde kritično. Beograd je pre mesec dana bio najzagađeniji grad. Nije jedini. Vozila duplo više, kiseonika duplo manje. Još je nekome palo na pamet da u prestonici seče drveće. Izvor života. Baca ko gde šta stigne. Preko tri i po hiljade divljih deponija. Što je još i dobro. Posle one akcije „Očistimo Srbiju“ i seta ekoloških(„zelenih“) zakona o upravljanju otpadom, mnoge divlje deponije su „likvidirane“). Pola gradskog stanovništva nema ni kanalizaciju. Prečišćavanje otpadnih voda je još uvek misaona imenica. Stručnjaci izračunali da bez nekoliko milijardi evra, koje nemamo, nema rešenja. Evropo, pomagaj.

Ne možemo da se izborimo ni sa „domaćim“ zagađivačima, kad nam dođoše i Kinezi. Da gubitke u Železari Smederevo i RTB Boru, poznatim „kineskim“čarobnim štapićem, pretvore u profit. U svojoj formuli održivog razvoja Kinezima su najbitnije dvocifrene stope rasta. Što i ostvaruju. Već su postali druga ekonomija sveta. Sa tendencijom rasta. Sad su prioriteti posao, investicije i profit. Sa profitom stići će i zdravlje. Makar su Kinezi strpljivi. Sačekaće. Kome smeta vazduh, masku na lice. Kao u Šangaju i Pekingu. Ko je protiv, će da biju. Kao u Hong Kongu. Kakvi smo bezobrazni i nezahvalni, kod nas se građani pobunili. U Boru počeli protesti. Sa parolom: ne prodajemo zdravlje. Sa sve ciframa o aero zagađenju. Emisija sumpor-dioksida na jednom mernom mestu prekoračena 18 puta. Prekoračena je i emisija teških metala i olova. Možda će i upaliti. Ako neko ima para, imaju Kinezi.

Dakle, Kinezi definitivno podređuju zdravlje profita, ali šta smo mi onda Bogu zgrešili. Ni zdravlja ni profita. Stope rasta najmanje u okruženju, priroda zagađena. Shvativši situaciju, resorno ministarstvo se „otvorilo“. U cilju odbrane životne sredine planiraju da uvedu državnu subvenciju od 20 posto na kupovinu uvoznog električnog auta. Šest hiljada evra. Ako je istina, liči na ono „naše“. Ko ima, dodaj, ko nema uzmi. Ko ima 24, imaće i 30.

Na kraju, biser nad biserima. Ko prema novim tumačenjima zakona, ima pravo na naknadu neoporezivih troškova dolaska i odlaska na posao u visini od maksimalno 3.914 dinara mesečno? Samo oni koji kupe kartu GSP i oni koji idu svojim kolima pa donesu račune za benzin. Upravo oni koji najviše zagađuju. Ko nema pravo. Biciklisti i pešaci. Upravo oni koji uopšte ne zagađuju. Čuvari životne sredine. Obrnuta ekologija. U obrnutoj ekonomiji. U Holandiji i drugim zemljama normalne ekonomije i ekologije, sve je suprotno. Biciklisti i pešaci ne dobijaju samo naknadu troškova prevoza na posao, nego i posebne subvencije. Prst na čelo, ljudi.

Ako ovaj naš tekst inspiriše nadležne da odobre subvencije za uvoz polovnih električnih i hibridnih auta, i posebno za zamenu prozora i izolaciju zidova, nismo „džaba krečili“. Još kad bi kreatori NIP-a (Nacionalnog Investicionog Plana) prihvatili našu SPONU (Selo, Putevi, Ostanak, Natalitet) i tražili(i dobili) od Evrope pare za kanalizaciju i prečišćavanje otpadnih voda, gde bi nam bio kraj.

Dragan Vujadinović, ekonomski analitičar