Zlatiborska priča

Gde se više sveta skupljalo samo vašarima i prazničnim danima. Onda su došle godine kad je Zlatibor „eksplodirao“, a Divčibare „zaspale“. Iako su mnogo bliže Beogradu i Novom Sadu. Tada smo izrekli „dijagnozu“. Prednost Zlatibora je bila što pripada maloj Čajetini, kojoj je to „izlaz na more“. Hendikep Divčibara je što pripada „velikom“ Valjevu koji je imao uvek „važnijih“ problema i projekata. Tako da je danas, budžet Grada Valjeva sa 95 hiljada stanovnika, za Leto Sedamnaesto planiran na 2,2 a „male“ Čajetine sa 15 hiljada stanovnika na 1,8 milijardi dinara. Ili po glavi stanovnika(kao uporedivom podatku) 120 prema 27,4 hiljade dinara. Fudbalskim rečnikom, 4 i po prema jedan. Uz još mnogo ubedljiviju pobedu Zlatibora prema Divčibarima. Naravoučenije je tada i danas isto: verovatno bi i Divčibare danas bile slične Zlatiboru da su pripadale „maloj“ opštini; verovatno bi danas Zlatibor bio sličan Divčibarima, da je pripadao „velikom“ Užicu. Uglavnom, odavno „viđeniji“ Beograd i Novi Sad projure kroz i pored Divčibara, žureći da ih „ceo svet“ vidi na Zlatiboru.

Ako je sve ovako, zašto je Čajetina jedna od prvih „pikova“ velike i „napredne“ borbe za „vertikalu“. Pogotovo što nepoželjni „večiti“ predsednik opštine, koji ubedljivo dobija sve izbore, formalno pripada vladajućoj koaliciji. Kao da, ne daj Bože, Beograd ne samo da ne da da na „lokalu“ vladaju neki drugi, nego mu smeta i kad neko postiže natprosečne rezultate. Koji ugrožavaju „ekonomska čuda“naše vlade. Tako su na Čajetinskog predsednika poslali sve „naslovne strane“ i sve „policije“, e da bi dokazali da je „belo“ ustvari „crno“. Samo, ni predsednik ne „ćuti“. Presavije i on tabak pa sve „crno na belo“.

Tako je krajem novembra Leta Šesnaestog poslao „sitno pismo“ ambasadama Rusije, SAD, Kine, Nemačke, Francuske, Švajcarske i UNDP o diskriminatorskom odnosu „rođene“ države prema opštini Čajetina i linču političkih neistomišljenika. Gde kaže da Čajetina, „i pored celokupno priložene dokumentacije, i okončanih svih pravnih procedura, nije u mogućnosti da realizuje investiciju veka – najdužu panoramsku gondolu na svetu Gold gondolu Zlatibor, u koju će biti uloženo 13 miliona evra sopstvenih sredstava, koja će u narednom desetogodišnjem periodu uvećati prihode od turizma 10 puta, ali i nama (ne)znanih razloga još uvek ne izdaje dozvolu za gradnju“ (citat). Mi dodajemo – kakvih „neznanih“ razloga. Dobro se zna ko sme i može da „otvara“. Da je predsednik ustupio „zasluge“ za gondolu Beogradu, sve bi dobio „sa voljom i na vreme“.

Zatim predsednik piše da su Opština Čajetina i on sprečili „otimačinu“ preko 2.200 hektara državnog zemljišta koje je dato na korišćenje Poljoprivrednom kombinatu Zlatibor, čija tržišna vrednost prelazi četiri milijarde evra. Svi se sećamo kako je resorna ministarka najpre „grmela i sevala“ protiv predsednika i pretila „zatvorom“ jer hoće da uzurpira privatnu svojinu, da bi zatim još veću „paljbu“ osula na svoje službenike koji su „pogrešili“ i nisu zaštitili državnu svojinu. Pa kaže dalje predsednik ambasadorima da „20 godina traje borba Opštine Čajetina da se pod njeno okrilje vrati i 200 hektara najvrednijeg zemljišta – od veštačkog jezera, naselja Kraljevi konaci… kojim već rukovodi Zlatibor turist, a sada preti opasnost da bez naknade pređe u privatne ruke“(citat).

Pismo završava „gorkom“ konstatacijom. Umesto pohvala i ordena sa sve što je učinjeno da Zlatibor bude neprikosnoveni No.1. srpskog turizma i da se spreče brojne nedozvoljene radnje koje za posledicu imaju nezakonito otuđenje državne imovine, država ne samo da kontinuirano šalje sve raspoložive kontrolne organe, nego je tih poznih novembarskih dana Leta Šesnaestog stigla i „Služba za borbu protiv organizovanog kriminala Republike Srbije, iako su u više navrata isti projekti bili predmet kontrole“ (citat).

Na samom kraju predsednik „zakucava“ sledećom porukom: „plašimo se, a imamo i indicije, da smo na „udaru republičkih organa“ iz razloga što vladajuća stranka ne participira u vlasti Opštine Čajetina, koja je jedna od najuspešnijih lokalnih samouprava u Republici Srbiji (citat). Sa budžetom od skoro 20 miliona evra, koja će u naredne četiri godine postati prva srpska ekološka opština.

Tu i jeste „kvaka“ predsedniče. Hoćete da budete najbolji, a da ne budete poslušni i „vertikalni“. Zna se ko je najbolji. Sve ostalo su izuzeci. Koje treba sasecati u korenu. Da ne zatruju šire okruženje.