Premijer nas je opet poslušao. Za sada nećemo tražiti autorski honorar (kad nismo, kad smo pre desetak godina „tražili“ 120 poslanika, pa su nas posle svi „velikodostojnici“ citirali, nećemo ni sada, mada ko zna, steže kriza). Počeo je da koristi naš termin o predstojećim „zlatnim godinama“. Istina, mi smo govorili o predizbornom prvom „zlatnom kvartalu“ Leta Šesnaestog, kada je „reka investicija“ tekla Srbijom i kad su sve cifre „poludele“ (kao svetska ekonomija i berze prošlogodišnjeg „ludog avgusta“).

Dok nam na televiziji najavljuju „zlatne godine“, u stvarnosti se uzaludno naš narodni grupni advokat Janković Šabić (JŽ) bori i buni da nešto čujemo i saznamo. Poverljive cifre i podaci tvrdoglavo ćute. Kao u onoj dečjoj priči o dedi i repi. Baba za dedu, deda za repu, iščupati ne mogu. Balša za N(UNS), NUNS za N1, N1 za JŽ, repu iz Savamale iščupati ne mogu. Za sada. Šanse ipak rastu. Predsednik Toma je „naredio“ brzu istragu. A kad predsednik naredi onda će verovatno biti kao sa onim „krokijem“ (platformom) o Kosovu. Ušao u Vladu pre dve godine, od kada mu se gubi svaki trag. Izgleda da je Nemanjina pretvorena u neki lavirint. Pun tajni i skrivenih dokumenata. Izlaze samo informacije o „zlatnim“ godinama i ciframa. MMF i Svetska banka pružili podršku, prognozirana stopa rasta povećana na dva odsto, kreditni rejting ušao u grupu „umerenog rizika“, po broju kilometara auto puteva „vodimo“, Kinezi će nam preko Železare stopu rasta BDP-a povećati za još jedan procenat, predizborna „poplava investicija“ će se nastaviti.

U skrivenim odajama, do kojih niko nepoželjan ne može stići, ostali odgovori na sva „nedolična“ pitanja i svi tajni ugovori i informacije. Među kojima je Savamala, zaista mala. Pitate da li je Er Srbiju subvencionisala država, oni odgovaraju da će 23. juna naš avion poleteti sa NJujork. (By the way, bolje i da ne počinje leteti, ako država još više mora subvencionisati, kako mnogi, prilično upućeni, tvrde.) Pitate kako jedan suvlasnik za mnogo manje para (150 miliona evra) dobija 68, a drugi za čitavu milijardu (vrednost gradskog građevinskog zemljišta) 32 posto vlasništva. Plus što mora da navlači fantomke i noću ruši. Iz Lavirinta stiže uobičajeni odgovor: Vi ste protiv „Beograda H2O“, najvećeg projekta u istoriji, sram vas bilo. Pitaju kako ovo mogu biti „zlatne godine“ kad su makro cifre većinom gore nego pre četiri godine, kad ste došli na vlast. I to podastiru zvanično objavljenim podacima da je ponderisana ocena Srbije po 10 posmatranih makro parametara 3,67, a da je prosek u osam zemalja okruženja 5,64. Tako da ne samo da nismo „lideri“, nego smo zadnji. Dodaju da su prosečne plate od 370 evra veće samo od Makedonije, a znatno ili mnogo manje od ostalih.

Odgovori su slični. Vi ste protiv reformi i „zlatnih godina“. Pitate koliko je Železara ostala dužna javnim preduzećima u periodu davanja na upravljanje „ino menadžmentu“ (iako se tada tvrdilo da će zbog profitabilnog poslovanja, država „ubirati“ dividende), i ko preuzima zatečene dugove, država ili Kinezi. Odgovor je opet isti. Vi ste protiv reformi i „bratske“ Kine. Naravno, svaki „odgovor“ sadrži i anekse o žutim lopovima, Maldivima i preplanulim facama.

Mogli bi tako u nedogled. Umesto odgovora, kontra pitanja i omalovažavanje „pitača“. Zato naša kolumna „svojoj“ vladi i premijeru, kojima je dužna da pomogne u borbi protiv „obrnute ekonomije“ predlaže da „okrenu list“. Da počnu da odgovaraju na pitanja, a ne da pitaju. Da iznose tačne cifre (da ne dozvole da i ekonomiju i cifre pišu pobednici). Da otvore i obelodane tajne ugovore. Kakvi su, takvi su – naši su. Da obelodane koga su i koliko subvencionisali. Nije sramota priznati da niko neće da dođe bez miraza“. Sramota je prećutati.

Najzad, treba iskreno da priznaju da smo za protekle četiri godine dodatno ekonomski oslabili (neka kažu da su za to, kao i sve drugo što je loše, krivi bivši), da još nismo dostigli ni startnu poziciju prilikom dolaska na vlast, da svi u okruženju bolje žive i da nam stvarni oporavak treba „veliki preokret“ i stope rasta od najmanje četiri do pet odsto u višegodišnjem periodu. Pošto nam, da bi stigli današnje evropske ekonomske standarde, sa stopom od dva odsto (koju premijer slavodobitno obećava) treba 130 godina.

*Autor je ekonomski analitičar

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari