Anonimni manijak iz kontejnera za đubre

Svima je bilo jasno da znam ko je anonimni manijak koji mi šalje poruke sa nepoznatog broja, samo se pravim, sem naravno anonimnom manijaku, pa mi je u jutro istog dana sa istog onog meni nepoznatog broja stigao sledeći SMS: „Ko ti preti, četnička devojčice?! Ne laži narod u tim svojim bednim novinama. Šta si se usro?! Kao ne znaš čiji je broj… Što, junačino, ne dođeš, da mi u oči kažeš šta imaš? Frka, a? I evo, da se potpišem: Dragan J. Vučićević…“

Prvo mi je povodom kolumne pisao kolega Raša: „Nema teorije da ti je onu poruku o kojoj pišeš poslao bilo ko drugi osim DJV-a. To je njegov stil, logika, estetika…“

Otpišem ja Raši: „Pisao mi i danas. Priznao da je on :)))“

I Raša lepo zaključi: „Hrabar čovek. Ničeg se ne stidi.“

E tu smo, dakle, u pravu je Raša – stid je osećaj hirurški odstranjen iz impresivne pojave Dragana J. V., glavnog predsednikovog dobrovoljca, branioca i poštovaoca, što i jeste za brigu.

Naime, između onog serijskog silovatelja koji je juče izašao u Informeru kao megaekskluzivni heroj dana i našeg anonimnog manijaka sa srednjim slovom J, razlika je velika, ali se onaj prvi verovatno bar nečeg stidi, ovaj drugi jok.

Manijaci se jelte međusobno privlače, pa je i logično da je pod nadnaslovom MEGAEKSKLUZIVNO Informer objavio intervju sa manijakom, silovateljem, gde je on lepo objasnio kako siluje žene, zašto siluje žene, kao što Dragan J. Vučićević redovno objašnjava zašto je svakodnevno silovanje Srbije odlična stvar.

Šta očekivati od čoveka koji je karijeru devedesetih godina počeo tako što je kao glavni urednik magazina Izlaz (pogledati ilustraciju uz tekst), koji je finansirao Soros fond, kopao po kontejneru ispred kuće Vuka i Danice Drašković da bi posle opisivao šta sve ima u Draškovića kesi za smeće.

Dragan J. Vučićević, jelte, jeste pionir srpskog istraživačkog novinarstva, samo se njegova istraživačka kuća ne zove KRIK, nego BLJAK. I tu novinarsku tradiciju gaji do danas.

U tekstu o kesi za đubre Draškovića Vuka, Vučićević je istraživačkim kopanjem utvrdio da se unutra nalaze brijač, ljuska jednog jajeta, poluprazna pena za brijanje, kora jednog krompira, kako je pisalo u tekstu – „nespretno oljuštena“, i higijenski uložak „Ultra plus“ s krilcima, „zgužvan, neupotrebljen, komada 1“.

Pa kada su ga u to vreme pitali – aman, crni čoveče, otkud ti ideja da kopaš po tuđim kesama za đubre i to objavljuješ u novinama – on je rekao istu rečenicu koju je izgovorio i juče, kada su ga pitali – aman, čoveče, pa otkud ti ideja da objaviš intervju sa serijskim silovateljem…

Rekao je: „To se radi svuda po svetu!“ Jerbo je Dragan J. Vučićević svetski čovek i vazda je znao šta se radi svuda po svetu.

I uvek ga najviše fasciniraju kretenske stvari koje se rade svuda po svetu. Nikad ga nije fascinirala neka pametna stvar koja se radi svuda po svetu. Što je karakteristika tupsona, vrste koje ima svuda po svetu, ali ih, čini se, trenutno najviše ima kod vas.

Serijski lažovi i serijski bestidnici su ponekad opasniji od svih ostalih serijskih manijaka, osobito ako im je vrh države odobrio misiju da šire svoje ideje po televizijama. I na kraju su uvek završavali neslavno.

Te se tako, kao juče, desilo da neka devojka prilepi takozvanu ličku dandaru Draganu J. Vučićeviću dok je ovaj pokušavao da uđe u svoju redakciju sporednim putem, jer su ga na glavnom ulazu čekali ostali građani oduševljeni njegovim likom, delom i radom, pa vam ga naposletku biva malo i žao.

Ali što kaže naš narod: ko počne iz kontejnera za đubre, tamo jednog dana i završi.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.