Bajka o Tomi Nikoliću i zlatnoj ribici

Tomislav Nikolić je pusti, zlatna ribica zaroni, a Toma počne da viče: “Ali, zlatna ribice, nisi mi ispunila želju!”

Kad to ču zlatna ribica ponovo izroni na površinu, pogleda u Tomu pa mu reče: “Za zahvalnost što si me pustio reći ću svim somovima da glasaju za tebe!”

– Odlično, baš sam to i želeo – kaže joj Toma, koji do tog trenutka nije imao pojma da zlatne ribice stvarno postoje i da njihova pojava na udici može odvesti pravo u zlatno doba.

Kraj ovog bajkovitog vica uopšte nije smešan. Zlatna ribica je izgleda ispunila ono što je rekla i Tomislav Nikolić je u maju 2012. godine pobedio na izborima za predsednika, ali ne sam već u paketu sa Aleksandrom Vučićem.

Onda je Aleksandar Vučić pet godina kasnije takođe pecao, pa i on upecao zlatnu ribicu, a ona mu rekla: “Pusti me, Aco, ispuniću ti želju!”

Aca je pusti, zlatna ribica zaroni, on počne da viče: “Ali, zlatna ribice, nisi mi ispunila želju!”

Zlatna ribica izroni na površinu, pogleda ga, pa kaže: “Ajde, koja ti želja?”

– Hteo sam da te pitam, je l’ možeš sad da kažeš svim onim somovima koji su pre pet godina glasali za Tomu, da sada glasaju za mene! – saopšti joj on želju.

– Smatraj da ti je to rešeno – reče zlatna ribica i zaroni duboko. Kad je stigla do somova i objasnila im koja je želja pecaroša Ace, somovi joj rekoše: “Čekaj, bre, zlatna ribice, pa nismo mi baš tolki somovi!”

Onda zlatna ribica izroni na površinu, pa reče pecarošu Aci: “Slušaj, Aleksandre, ovi somovi kažu da nisu baš tolki somovi da glasaju za tebe, dosta im je što su već jedanput glasali za Tomu!”

– Koje somine, šta glume oni!? – izdere se Aleksandar Vučić na zlatnu ribicu i pozove Tomu: “Slušaj, Tomislave, imam ideju: bilo bi dobro da ti opet odeš na pecanje, ko ono 2012, i da upecaš zlatnu ribicu…”

I Toma, ne sluteći ništa, ode na pecanje.

Ali dok je Toma bio na pecanju i pokušavao tri meseca da opet upeca zlatnu ribicu, Vučić se kandidovao na predsedničkim izborima umesto Tome i pobedio, a Toma je pobedio na izborima za predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa Rusijom, Busijama, Kinom i Kninom, uopšte nije bitno kako se taj savet zove, jerbo ionako ničemu ne služi.

– Koji sam ja som ispao! – rekao je Toma kada se vratio sa pecanja i video da je onaj koji ga je poslao na pecanje postao predsednik umesto njega.

Ostao je da živi na Dedinju, ostavljen od svih, stalno ponavljajući: “A oni ako me se jednog dana sete na Dan Srpske napredne stranke, sete se, ako ne, nikom ništa… Al’ setiće se, garantujem.”

Šest godina kasnije, baš ovih dana, mnogi građani Srbije koji su glasali za Acu ono pre šest godina dok je Toma pecao, konstatovali su takođe: “Koji smo mi somovi ispali!”

I baš pre neki dan, na veličanstveni Dan Srpske napredne stranke, neko se setio Tome, što samo ukazuje da Toma u sebi ima elemente Tarabića.

Nije ga se setio bilo ko, već baš Aleksandar Vučić – on je na proslavi tog znamenitog datuma u Šapcu rekao da će i on i Toma učestvovati u predstojećoj predizbornoj kampanji SNS koja će biti neviđeno teška pošto su izgleda mnogi glasači SNS zaključili da su već nekoliko puta ispali neviđeni somovi, a Aca je zaključio da će bez glasova originalnih somova koje je kontaktirala zlatna ribica pre šest godina i bez glasova onih koji su priznali da su ispali somovi ovi izbori za Srpsku naprednu stranku biti komplikovani kao Bitka kod Termopila i Bitka kod Čokešine, zajedno.

Čiča-miča i evo nam opet Tome Nikolića.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.