Cica-maca, Vlada i „Bajka“

„Komisija je konstatovala da su Ratko i Goran u bubnju, pardon, iz režije mi javljaju da su obojica u bekstvu, a evo, na liniji imamo i prvog gledaoca. Dobro veče, kažite, koga i gde vidite?“

– Dobar dan, ja sam malopre video cica-macu, evo ovde na Konjarniku… Ima bradu, radi ko magacioner… To je Ratko, sigurno…

– Ima bradu, radi ko magacioner? Vi ste, gospodine, malo pogrešili. Vi ste videli Gorana Hadžića! Čestitamo! Osvojili ste utešnu nagradu od milion evra.

– Halo, gospođo, ali ja nemam pojma kako izgleda Hadžić, video sam Ratka, siguran sam… – bio je uporan penzioner sa Konjarnika.

– Nažalost, gospodine, komisija je utvrdila da je u pitanju Goran. Vaših milion evra možete podići sutra od devet do 16 sati na portirnici BIA.

Penzioner sa Konjarnika besno je zalupio slušalicu. Obuzeo ga je onaj poznati osećaj, kad imaš šesticu, čekaš samo jedan broj za sedmicu, i onda se u boksericama na simsu tvoje zgrade ukaže lik magacionerskog poslovođe Hadžića. Najteže je u životu zaraditi prvih 10 miliona evra, pomislio je u sebi.

U to vreme na sasvim drugom kraju grada, u ugostiteljskom objektu „Bajka“, sedeo je ceo Akcioni tim za hvatanje RMGH i koordinirao ono što se zove „redovne aktivnosti“ u (č)etnoselu kod Aranđelovca. Etnosela su vekovna skloništa hajduka i haških begunaca. Jedino u etnoselima postoje vekovna ognjišta, oni još nisu uveli radijatore, zbog tradicije, a i jeftinije je. Vekovna ognjišta su osnovni razlog zbog kojih je većina haških optuženika i krenula u rat, da bi vremenom, ratujući, otkrili belu tehniku i druge domete savremene civilizacije. Dok su čekali radosne vesti iz etnosela, članovi Akcionog tima za hvatanje RMGH čitali su novine, kolumne, dnevnike i ankete kojih je prepuna domaća štampa. Recimo: „Da li biste prijavili Ratka Mladića za 10 miliona evra?“ Dvadeset pet posto čitalaca tvrdi da nije razmišljalo o tome, trideset šest odsto bi razmislilo, devedeset devet odsto se gadi i same pomisli da prijave nekoga ko je „samo branio srpski narod“… Sedamdeset dva odsto na pitanje šta trenutno čitaju odgovara sa: „Sedmi put čitam ‘Alhemičara’, upravo završavam Dnevnike Ratka Mladića, a ono čemu se uvek rado vraćam jesu kolumne JK“. Na pitanje šta pišu, osamdeset posto anketiranih građana Srbije zaokružilo je odgovor – pišem kolumne, četrdeset jedan odsto ne piše ništa, dvanaest posto rešava ukrštene reči, 79 posto punoletnih građana Srbije sprema roman za sledeći Sajam knjiga i 56 posto piše „Dnevnike Ratka Mladića“. Na pitanje „da li ste videli Ratka Mladića“, dvadeset tri posto odgovorilo je potvrdno, šezdeset šest posto „nisam siguran“, i sedamdeset devet posto – „to je moja privatna stvar“. U anketi „Da li verujete da Ratko Mladić sam piše svoje dnevnike“, trideset posto građana odgovorilo je „verujem“, sedamdeset posto smatra da to piše neko drugi – najviše građana sumnja da dnevničke beleške ratnog komandanta bosanskih Srba piše Bruno Vekarić (24%), zatim Ana Frank (22%), Jelena Karleuša (43%), Žika Minović (5%), Koeljo (76%), Mirjana Bobić- Mojsilović (62%) i Ljiljana Habjanović-Đurović (8%).

Na pitanje „u kom restoranu se krije Ratko Mladić“, dobijeni su sledeći odgovori: Mekdonalds na Slaviji (67%), Mekdonalds na Terazijama (30%), Znak pitanja (90%), Lovac (67%), Lovačka priča (0,2), dok svih sto posto anketiranih ne misli da se Ratko Mladić uopšte krije u kafani. Samo na dva anketna linka kliknuta iz prostorija Koordinacionog tela za okončanje saradnje sa H. tribunalom zabeležen je odgovor da se Ratko Mladić krije u ugostiteljkom objektu „Bajka“. Na psihološkom testu „Šta prvo pomislite kada vam neko pomene Ratka Mladića“, u tiražnom ženskom časopisu, sve čitateljke koje su zaokružile odgovor „Vlada i bajka“, zatim „prvo pomislim na vunene čarape“, i „odmah mi padne na pamet Radiša Urošević, PTT i golub pismonoša“, i tako sakupile 54 poena dobile su sledeći psihološki profil: „Ponekad delujete kao ambiciozni pobednik, a ponekad kao deprimirani gubitnik. Ne potiskujte emocije. Kada Vam dođe da ispoljite svoje emotivno raspoloženje (da vrištite ili plačete) ne morate to da učinite na licu mesta, ali morate sebi dati oduška“.

Zatvorivši ženski časopis i ostalu štampu, članovi Akcionog tima za vatanje RMGH završili su redovne aktivnosti u restoranu „Bajka“ i u etnoselu kod Aranđelovca. Otišli su negde gde mogu na miru da vrište. Ali ne treba da ih sve ovo tangira. Super je zabavno.