Čika Jovina pesma iz Jovine gimnazije

Jeste l’ čuli, kumo,
verujte, bez šale,
protestuju škole
zbog jedne budale.

Tako je i bilo,
verujte, bez šala,
protestuju škole
zbog više budala.

Svi pačići izašli,
na ulici stoje
stari patak klek’o
kraj jedne sekvoje.

Sve ih je upis’o
u molitve male,
pa se onda molio,
verujte, bez šale.

Molio se molio,
svevišnjemu Bogu,
sve dok jadan nije
naskroz pao s nogu.

Pa je Bogu reko,
verujte, bez šala:
„Gimnazija slavi,
slavu Sveti Sava,
al će odsad slaviti
praznik Svetog AV-a“.

I Bog se prekstio,
na njegovu želju,
te se i sam pitao:
„Kako li je ovaj lik
uopšte seo u fotelju?“

Svi pačići i dalje,
na ulici stoje
a stari patak još
kleči kraj one sekvoje.

Molio se, molio,
nasred školskog časa,
ko da ga je iz kosmosa,
dopremila NASA.

Molio se molio,
nasred dvorišta,
kao da to klečanje,
nije čudno ništa.

Molio se molio,
ispred školskih vrata,
ko da mu je gimnaziju,
ostavio tata.

Krstio se krstio,
s tri spojena prsta,
koja li je ovo,
direktorska vrsta?

Jao, ljudi moji,
je li ovo farsa,
gledala ga deca,
kao da je pao s Marsa.

Tu su došli i novinari,
staju mu na muku,
odsad ćemo svi
kod diše na veronauku.

Snimala ga i Nova,
bila je i Bija,
ali patak misli
da nas plaća Cija.

Pa se onda šet’o
s ozbiljnošću krutom
molio se, molio,
s jednom facom ljutom.

Kad su deca htela,
da mu daju savet,
na njih je izvadio,
jedan Novi zavet.

Kad su deca rekla,
da je smešan baš,
on je njima deklamov’o
ceo Očenaš.

U školu je čak,
poslata i BIA,
ali patak kleči,
čita mu se Biblija.

Molio se, molio
od srede do petka,
al nije odmakao
dalje od početka.

Nije bilo kraja
molitvenom trudu,
cela muka njegova
ostade zaludu.

Svevišnji mu nije,
uslišio želje,
jedino da nastavi,
molitve da melje.

Ništa više od njega ne nauči
pačurlija ta,
nego što je i pre znala
ahahahahahaa!

Smejali se, smejali,
tom klečećem čovi
ovo na pamet ne bi palo
ni Zmaju Čika Jovi.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.