U noći kada je u Mionici pre dvanaest godina „zaujao“ zemljotres zbio se paralelni incident. Ljudi su u pola noći uspaničeno istrčali ispred jedne zgrade, neko u pidžami, neko u bade mantilu, neko u gaćama, i posle prvog udara panike komšiluk se raskravio i spojio stolove. Onda su primetili muškarca srednjih godina koji je upadao u oči – stajao je sam, izdvojen i dezorijentisan. Nije im bilo sumnjivo što je samo u donjem vešu i atletskoj majici. Bilo im je nekako čudno zato što taj uopšte ne živi u njihovoj zgradi.
U Kraljevu je ta vrsta državno-partijske švaleracije sa elementarnom nepogodom već uobičajena pojava.
– Izvinite, ko je ovaj mladić u gaćama sa kravatom što unosi cigle u naš stambeni objekat – pita komšinicu starija Kraljevčanka u cvetnom šlafroku sa šlemom.
– To su naši, Đilasovi zidari.
– Izvinite. A ko su ovi momci u gaćama što nam farbaju kuću u plavo-žuto?
– To su Borisovi moleri.
– Izvinite, a ko je ovaj simpatični vozač šlepera u untercigeru koji je upravo desnim branikom srušio prethodno neoštećeni hidrant i znak za zabranjeno parkiranje ispred naše zgrade.
– To su nama naši naprednjaci dopremili celu hladnjaču gipsanih labudova sa likom Aleksandra Vučića i dve tone gipsanih lavova sa likom Tomislava Nikolića. Svaka im čast – rekla je starija sugrađanka čija je dvospratna kuća već počela da dobija eksterijer višestranačke humanosti.
Prosečan stambeni objekat posle obnove Kraljeva izgledaće malo frankenštajnovski, ali će držati vodu dok majstori odu. Prednji deo tog zdanja ofarban je u žuto-plavo, gipsani lavovi sa likom Tomislava Nikolića i isti takvi labudovi sa likom Aleksandra Vučića na ogradi davaće poseban šmek sveopštem kičeraju, dok će Đilasov poklon – dvorište sa drvoredima platana i pločicom sa imenom donatora, koje će dobiti svaki punoletni građanin Kraljeva – napraviti od ovog grada Darkvudsku šumu. U kojoj će se već pred naredne izbore pojaviti najmanje dva Zagora. Što dokazuje da svaki zemljotres ima svoje loše, ali i dobre strane.
U celoj priči oko kraljevačkog zemljotresa, najracionalniji potez ipak je povukao veliki dobrotvor i humanista Mlađan Dinkić. On je sam sebi, iz svog džepa, obezbedio celih 353.500 evra za kupovinu novog stana, jer je onaj prethodni, u kome je imao samo devet šoljica za kafu, od komisije za procenu štete na oštećenim objektima u Kraljevu ocenjen kao neuslovan za dalji boravak i opasan po život. A samim tim i po dalji razvoj Srbije & njene ekonomije. U pismu upućenom javnosti, Dinkić je objasnio da on kao ministar ekonomije nema vremena za gubljenje pod šatorom, jerbo nije ni klovn ni gutač vatre ni krotitelj gipsanih lavova, već je simboličnom donacijom iz slamarice rešio da ne opterećuje državni budžet i proizvođače gipsanih labudova sa likom A. Vučića, te da sam sebe skući.
– Ministre, kako ste doživeli zemljotres u Kraljevu i jeste li dobro – ispred Ministarstva ekonomije odmah se sjatio svaki zabrinuti besposleni novinar.
– Bilo je strašno! Zidovi su se drmali! Šoljice za kafu ispadale su iz kuhinjskog elementa ko da smo dobili džek-pot. Sada ih imamo svega pet i po. Horor, šta da vam kažem! – ispričao je ministar uzbuđeno.
– U kom delu Kraljeva se nalazi vaša kuća?- pitali su novinari.
– Na Novom Beogradu.
– Gde mu to dođe tačno?
– Otprilike kod Merkatora.
– Da li u tom delu Kraljeva ima još oštećenih kuća?
– Nema.
– Da li vaš primer treba da slede i ostali građani Kraljeva?
– Svakako. U vreme svetske ekonomske krize, svaki građanin mora da hirurški otvori slamaricu i sam sebi obezbedi krov nad glavom. Naravno, nema svaki građanin Srbije 335.500 evra, ali mogu se naći i kvalitetni stanovi koji ne koštaju ni simboličnih 235.500 evra. Ujedinjeni regioni Srbije, pokojni G17 plus, neće praviti marketing od ljudske nesreće. Mi ćemo obezbediti stanove samo onima kojima su najpotrebniji. Nama, ugroženim Kraljevčanima s Novog Beograda – zaključio je Dinkić.
Ministar je, uvodeći lepu evropsku praksu polaganja računa, medijima dostavio i preciznu specifikaciju sa zatvorenom finansijskom konstrukcijom. Ukupno 353.500 evra obezbeđeno je prodajom oštećenog objekta za 150.000 evra, ušteđevinom dobijenom na osnovu naplate parničnih tužbi od jednog tabloida („ja živim od kleveta i uvreda, to je jako unosan posao“ – objasnio je ministar), skromnom porodičnom ušteđevinom koja je godinama držana u strogoj tajnosti na poslednjoj polici biblioteke između korica kultne knjige „Ekonomija destrukcije“…
– I tako smo došli do 335.000 evra, a onda je sledio najteži deo – pronaći onih poslednjih 500 evra. Najteže u životi je zaraditi prvih 335.000 evra i poslednjih 500. Ali to je rešeno – pozvao sam prvog komšiju, postavio mu jednostavno pitanje – imaš petsto evra do formiranja sledeće vlade – i finansijska konstrukcija je bila zatvorena. Sad smo švorc, ali imamo krov nad glavom – rekao je ministar uz suzu radosnicu na levom obrazu.
Identičan slučaj desio se 1998. posle mioničkog zemljotresa. Tada su dva ugledna političara – koji trenutno govore kao da stanuju u Briselu – dobila dva stana na Novom Beogradu, kod Kraljeva, jedan trosoban, jedan četvorosoban, zato što je zemljotres u Mionici pokazao razorno dejstvo baš na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Gde su ta dvojica stanovala pre „selidbe“ u Brisel.
Sad Kraljevo liči na veliko gradilište, omiljeni izraz svake populističke političke epohe. Ulicama promiču svakakvi zamaskirani ljudi, dobrotvori i humanisti, ne zna se da li su doneli više crepova ili novinara, stvar prestiža je biti viđen u epicentru, kao što je to bilo onomad u poplavljenom Jaši Tomiću. Gde su meštani očekivali da će po sveopštoj obnovi dobiti i novo ime. Umesto Jaša Tomić umalo nisu postali Velja Ilić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
