Neki naprednjački marketinški mag se dosetio da su dve najomraženije stvari među lokalnim življem – DOS i NATO. Pa je Vuk Jeremić u Informeru dobio stalni nadimak „dosovski NATO kandidat“ ili „natovski DOS kandidat“.
Nije ni čudo što u takvim okolnostima prozapadni kandidati za predsednika pričaju o ulasku NATO bojažljivo, otprilike ovako: „Mi bismo da uđemo u NATO, al’ da nam ne uđe…“
DOS se spletom okolnosti raspao, pa ih po emisijama ne pitaju: „Da li biste ušli u DOS?“, jer bi tada verovatno odgovarali: „Mi bismo da uđemo u DOS, al’ da nam ne uđe…“
Ljubiša Beli je jedini na pitanje o ulasku u NATO odgovorio originalno: „To bi bilo kao da te neki čovek prebije, a ti ga onda juriš da se družite“.
Valjda je Beli mislio na Vučića koji bi takođe ušao u NATO, al’ da mu NATO ne uđe.
Baš na današnji dan tamo negde 1999. godine pola današnjeg glavnog odbora SNS smatralo je da Klintona & Blera valja ispeći na ražnju. Danas, međutim, to misle samo u sebi, jer bi u čast Blera i Klintona nešto obrnuli na ražnju – a da to pritom nisu oni lično.
Zato što se s tom dvojicom Vučić više družio nego svi ostali „dosovski NATO kandidati“.
Ubilačka metodologija NATO pakta i dan-danas se u svakodnevnom životu pominje kao „pravi recept“ za rešenje problema koji prosečnom Srbinu idu na živce. Na primer, kada peti put tokom jednog dana naleti na neljubaznu šaltersku službenicu ili nervoznu kasirku, Srbin odlazi besan prema izlaznim vratima izgovarajući: „Trebalo je Klinton sve to da pobije!“
Tako izgledaju i dosovski NATO naprednjaci.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
