Kada je Ivan Ivanović pre nekog vremena pitao Novaka Đokovića zašto se ne oglašava o kopanju litijuma iako ljudi to od njega očekuju, Đoković je opširno o tome pričao, otprilike sedam minuta, i nije rekao ništa, osim što je dao dobar recept za uvijanje u oblande – što će reći: oblande umotati u mokru krpu i onda filovati po želji kad omekšaju.
I sve nade su pale u vodu da će Đoković da postane vođa makar trećeg, ako ne i četvrtog & petog srpskog ustanka.
I taman uhvatila srpski narod kriza, kad se pojavio onaj od koga niko ništa nije očekivao.
Emir Kusturica sam, ničim izazvan, rekao je nešto što ljudi od njega ni ne očekuju i postao prvi gerilac u porobljenoj Srbiji.
Smešten na gori nešto mokrijoj od Ravne gore, bez uvijanja u oblande kazao je da je spreman da pogine u borbi protiv kopanja nikla, kobalta i litijuma i odmah ga je predsednik Pokreta za obnovu Kraljevine Srbije, unuk Draže Mihailovića zvani Vojislav Mihailović, predložio za lidera borbe protiv litijuma.
– Kusturičina izjava je dostojna Karađorđa i čini ga dostojnim Voždovog mesta u srpskom ustanku protiv pretvaranja Srbije u koloniju zapada – objasnio je unuk od Čiče, i Srbija je mogla da počne da prepevava čuvenu četničku pesmu prilagođenu aktuelnom trenutku.
Pesma ide ovako:
Od Topole pa do Mokre gore,
sve su straže majstora montaže,
Od Topole pa do Mokre gore,
sve su jedinice Emira Kusturice,
I patrole i patrole,
što litijum ne vole,
I dva puka, i dva puka,
motika i kuka.
I dva puta, i dva puta,
kojim vodi Ćuta,
stigo nam je Kusta
sa službenog puta.
Đoković je naša želja pusta,
ginućemo kad naredi Kusta.
Đoković je naša želja pusta,
sad će Srbe da predvodi Kusta.
Gde si Đoko,
teniseru stari,
kad Srbija treba da krvari.
Aoj Kusto,
naše rosno cveće,
Rio Tinto kopati nas neće.
Aoj Kusto tebi Srbi kažu
da zameniš đenerala Dražu.
Aoj Dražo,
nema nama mira,
poslao si Srbima Emira.
Da nas vodi
protiv ovog gada,
sve po cenu pada Andrićgrada.
Ko to kaže, ko to laže,
Srbija je mala,
ima Kustu, ima Kustu,
novog đenerala.
Aoj Kusto,
ti si naša dika,
srušiće ti pola Mećavnika.
Al’ se Kusta zaplašiti ne da,
ko da mu je Karađorđe deda.
Niti Kusta uvija u oblande,
kad se treba tući protiv bande.
Biće sloboda, kad nam svane zora,
Mokra gora pobediti mora.
Aoj Kusto, srušićemo bandu,
kad Đoković razmota oblandu.
Aoj Kusto, ljubičice bela,
tebe voli omladina cela.
Čuvaćemo Gornje Nedeljice,
pod komandom Emira Kusturice.
Sačuvaćemo i rečicu Jadar,
kad nam Kusta upadne u kadar.
Hajde Kusto, hajde Kusturice,
dođi malo na miting do Loznice.
Loznica je Vučića tazbina,
u njoj ima jedna lepa bina.
Pa na binu, Kusturuce dođi,
da poručiš nešto našem vođi.
Poruči mu sve šta ne valja,
biraćemo Kustu i za kralja.
Ali nemoj, poput lošeg đaka,
da se vratiš kod tih naprednjaka.
Sad si s nama,
povratka ti nema,
pucaj, Kusto,
ustanak se sprema.
Ti si Kusto
savremeni Čiča,
čiča-miča
i gotova priča.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
