Goran Vesić je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, kažu da je bio dobar student, ali, jbg, tek godinama kasnije je shvatio da ga više zanimaju građevina i arhitektura, pa je počeo da se bavi građevinom i arhitekturom kao naturščik, što je neminovno dovelo do toga da se za njega, posle intenzivnog, besomučnog i upornog bavljenja građevinom i arhitekturom sa diplomom pravnika, na kraju zainteresuju pravnici koji nisu promašili profesiju, već završili kao tužioci.
Ali će on sa svojim advokatskim timom u sastavu Aleksandar Vučić, Aleksandar Vučić i Aleksandar Vučić, pokušati da im dokaže da su i oni promašili profesiju, te da bi im bolje bilo da su se posvetili arhitekturi i građevinarstvu nego što su se posvetili pravu, da su postali neimari, kao što je i on postao neimar, doduše ponekad malko nemarni neimar.
Da je rođen u neko drugo vreme Goran Vesić bi bio svetski slavan čovek jer bi sigurno u istoriji ostalo zapisano da je baš on izgradio krivi toranj u Pizi, koji se nakrivio zato što je pogrešno procenio statiku tornja, ali je toranj danas svetska turistička atrakcija, pa bi samim tim i Goran Vesić bio svetska turistička atrakcija, jer bi ga zvali svi gradovi na zemaljskoj kugli da im gradi zgrade koje se posle izgradnje malo nakrive, na radost turista i lokalne turističke zajednice.
Jer Goran Vesić, kao pravnik, zaista je stručan da proceni da li je neko kriv ili nije kriv, što će reći – da li je neko građevinsko delo krivo ili nije krivo.
Pa bi Goran Vesić kao pravnik bio najpozvaniji da kaže da li je toranj u Pizi kriv ili nije kriv.
-Nije kriv! Not guilty! – saopštio bi Goran Vesić pravničkim jezikom kada bi mu dali da radi procenu statike krivog tornja u Pizi i oceni njegovu krivicu.
Da je Goran Vesić gradio krivi toranj u Pizi, zvali bi ga posle odasvud da im gradi trgove da obrnutim kockama i nove bulevare sa popucalim vodovodnim cevima, platoe sa ispucalim pločama, nepostojeće gondole sa isečenim drvećem, tako da bi Goran Vesić sigurno imao maestralnu karijeru arhitekte i građevinca, samo da se rodio, recimo, u 12. veku.
Ovako, Goran Vesić se rodio u 20. veku, u Srbiji, gde su su već u 21. veku shvatili da je Goran Vesić veći genije od arhitekte koji je gradio toranj u Pizi, te da će sve njegove građevine biti grandiozne u tri lepe Pize materine. I nakrivljene u još tri lepe Pize materine.
Goran Vesić se zato i učlanio u Srpsku naprednu stranku jer su mu tamo, čim je na stranačku upisnicu upisao da je po obrazovanju „dipl. pravnik“, rekli kako je on idealan čovek da se bavi arhitekturom i građevinom na nivou Grada Beograda. A posle, kad su u videli da je veći genije od onog kolege iz Pize, dali su mu da bude ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na nivou Republike Srbije. Da svi osete blagodeti nemarnog neimara Vesića.
Kada je dobar deo onoga što je izgradio po Beogradu pokazalo njegov skriveni talenat za izgradnju nakrivljenih tornjeva, Goran Vesić je dobio zadatak da celoj Srbiji pokaže svoje veštine i umeća u građevini i arhitekturi.
Kao diplomirani pravnik Goran Vesić je, naime, smatrao da je u arhitekturi i građevini najvažnije otvaranje objekata, pa se najviše i bavio otvaranjem objekata još pre nego što su objekti dobili upotrebne i ostale potrebne dozvole, čime je pokazao da je pre svega hrabar čovek.
Samo on je pristajao da otvara objekte bez upotrebnih i ostalih potrebnih dozvola, rizikujući da mu se ti objekti sruše na glavu tokom otvaranja.
On je prvi, svojim primerom, stajao na prvu linije izošljarenih dopola završenih objekata, spreman da sam proveri da li su objekti sigurni i preseče crvenu vrpcu. Bio ja kadar stići i uteći i na strašnom mestu postojati, kao ovlašćeni kaskader svojih građevinskih i arhitektonskih dela, te mu se mora odati priznanje da je turao glavu tamo gde niko drugi ne bi.
Svojevremeno je trenutni koalicioni partner Srpske napredne stranke a tada funkcioner Stranke slobode i pravde, Marko Bastać, na konferenciji za štampu (24. januara 2020) novinarima pričao da je Vesić u građevini i arhitekturi nenadmašan jer je uspeo da izgradi stan za nula dinara. I to svoj stan.
Bastaćev citat glasi ovako: „Reč je o Vesić Goranu, koji je jedan običan muljator, koji je došao do stana od 110 kvadrata na Vračaru. Evo i kako: Rešenje o građevinskoj dozvoli 2001. godine izdato je T. D., kojem je dozvoljeno nadziđivanje. Iste godine D. sklapa ugovor sa D. M., da M. sam izgradi 112 kvadrata i pokrije troškove još jednog stana od 113 kvadrata. Za ovo je potrebno, prema našim procenama, miminum 150.000 evra. Taj M. je iz sela Velika Lomnica kod Kruševca, do 2001. je radio u preduzeću za izgradnju puteva u Kruševcu, pa je pravo pitanje – odakle njemu pare za ovaj poduhvat? – upitao je tada Bastać, koji je potom istakao da je M. blizak srodnik tada zamenika gradonačelnika Gorana Vesića. Poznatijeg kao G.V.
Kako je dalje istakao Bastać, 2003. je završena gradnja na objektu, za koji je upotrebna dozvola izdata D.M, koji stan, Ugovorom o poklonu, poklanja majci Gorana Vesića, poznatijeg kao G.V.
– Nakon toga, ona, Ugovorom o poklonu, poklanja stan Goranu Vesiću, koji to upisuje u svojoj imovinskoj karti, ali ne pominje kao poklon, nego da je dobio stan iz nasledstva. Ovo je sve dokaz da sve što Vesić Goran radi je namešteno. Stan koji danas vredi oko 250.000 evra, Vesić Goran je dobio za nula dinara. To je čovek koji je uspeo da upropasti grad, u Zvezdi, koju je upropastio, se krio ispod stola kad su ga tražili navijači, a sve to vreme institucije ćute. Sve se menja, a Vesić Goran je uvek u vladajućoj stranci – objasnio je tada Bastać, današnji koalicioni partner Vesićeve stranke, da je Vesić totalni građevinski genije, ma koliko niko nikada nije proverio ove tvrdnje po kojima Vesić ume da rekonstruiše i objekte po ceni od nula dinara što je mali korak za državu, ali veliki za vlasnika objekta, Vesića.
Bio je to dokaz da ne koštaju baš sve rekonstrukcije 65 miliona evra, makar vam se posle srušile na glavu, može se kvalitetno graditi i za nula evra, nula dinara. Bitno je samo biti neimar.
Zato valja očekivati da će Goran Vesić nastaviti da radi i gradi, da otvara nove objekte koji su malo ukrivo, i da će srpska građevina otići u tri lepe Pize materine i da će Srbija postati jedna velika Pizzerija, zemlja krivih tornjeva, smrtonosnih nadstrešnica i razvaljenih trgova.
Pare će namlatimo od turizma, kad već ne umemo da namlatimo stručnjake za građevinu i arhitekturu sa diplomom pravnika.
Važno je samo da, po svemu sudeći, Vesić nije kriv, a i da je kriv, šta bi imali od toga. Koji turista bi došao da vidi krivog Vesića. Nijedan. Svi bi otišli u Pizu.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.