Kad naprednjaci utihnu

Osnivanje SNS poklopilo se sa početkom svetske ekonomske krize. Ko se ne seća, ona je počela kada je Aca Lukav, raspet između Voje i Tome sa suzama u očima rekao da se povlači iz politike i da će se posvetiti nečemu što zna da radi kao višestrana osoba – pomagaće bratu, a razume se pomalo, dodao je, i u berzu. Bavio se berzom nepunih mesec dana i rezultati su bili vidljivi – berzanski indeks Daun Džons strmoglavio se do dna reka Hadson, britanski FDSE do podmorja Temze, ali je zato neverovatno skočio berzanski indeks zvani SNS. Brokeražu je Aca Lukav naplatio u medijskim sekundama – pojavio se tih dana u udarnom terminu TV Pink, fizički nepromenjen, jedino nije imao bedž, tako da se i pre tridesetog minuta emisije, i voditeljskog pitanja „u koju stranku?“ naslućivalo da će Aca Lukav bataliti berzu koja mu ide od ruke ko i posao ministra informacija u vladi Mirka Marjanovića, i otpočeti novi život pod izmenjenim identitetom, ali istim kredibilitetom.

Kad je pre dve godine, Aca Lukav sa očima punim suza i donjom usnom koju bi Rolingstonski na neviđeno preuzeli za zaštitni znak, došao ispred Skupštine Beograda da podnese ostavku na mesto gradonačelnika Beograda, koju je obavljao dva meseca, za njim je tih dana prvi zakukao Dragan Đilas. Nije baš lelekao, ali je objasnio da za opoziciju „treba imati ljude koje se razumeju u svoj posao, a Vučić se razume“. Leeeleeeee! Delovalo je ko da se ta ista dvojica do pre dva meseca nisu davila po plaćenim i neplaćenim terminima, ujedala po haustorima, pljuvala po javnim mestima „zahodskim“ rečnikom, pa nam na kraju nije bilo jasno da li je Đilas ukrao 12 mostova u Beogradu i široj okolini, ili je Vučić lično minirao 15 ćuprija i digao ih u vazduh sa sve Ivom Andrićem i Mehmedpašom Sokolovićem. Đilasovo ushićenje Acom ukazivalo je da su rascepom radikala zadovoljni i oni na vlasti – ispalo je tako da su i vuci siti i ovce na broju.

Onda je Aca Lukav nestao, oglasio se jedino povodom pokušaja Gordane Pop Lazić da ga usvoji i postane mu majka, jer mu je dosad bila samo sestra, u smislu braćo Srbi i sestre Srpkinje, Daun Džons je padao, padao i padao… Aca je konačno shvatio da rad na berzi nije za njega. Shvativši da i nije neki broker, Aca Lukav se pojavio svetački nasmejan i objasnio kakvu je golgotu preživeo, nije jednostavno jedan dan voleti Voju, drugi dan Tomu, treći dan Lidiju Vukićević, četvrti dan Jorgovanku Tabaković, peti dan đenerala Delića, šesti dan Vjericu Radetu, sedmi dan Natašu Nevjericu Jovanović, pa onda ispočetka, velika je to dilema za tako mladog čoveka… Odlučio je na kraju da voli samo Tomu. Em je lepši od Šešelja, em je pametniji od Dauna Džonsa, em retko pada, on samo raste…

I došao je drugi rođendan – Aca Lukas je zbog unapred rezervisanog SNS termina koncerte pomerio tri dana u nazad – a Aca Lukav, mladić koji je u međuvremenu video sveta – što Brisela, što Vašingtona – dobio je najveće ovacije u istoriji. Kad su ovacije utihnule, članstvo je zviždalo Montgomeriju, jer su vremenski gledano na istom – i on je bivši ambasador Amerike, a i oni su bivši radikali. Bio je to mali obračun starih znanaca iz prošlosti. Čik da vidimo da li bi članstvo SNS zviždalo Meri Vorlik, ili bi samo načas utihnuli, gledajući u ceduljče dobijeno na ulazu u Arenu – „kad se pojavi jedna mala plava, aplaudirajte najjače, a vi, braćo, koji ne možete da se uzdržite, mudro ćutite“.

Pitanje je – da li bi fanovi Metalike ovacijama dočekivali Džejmsa Hetfilda i društvo da ovi odjedared batale hevi-metal i počnu svirati latino haus, a kao specijalni gost na koncertu im se pojavi Dragan Kojić Keba? Svakako ne, zato što fanovi Metalike ne vole nikakvu nja-njavu muziku, ko naprednjaci, ljudi principijelni i dosledni, čiji fanovi gromoglasno viču: Napred, napred, napred NJA-NJA-ci!

– Gospodine sudija, oni hoće da nas ubede da smo mi veći idioti od njih, a nismo, verujte – rekao je pre neki dan u haškoj sudnici vojvoda Šešelj. Nije mislio na naprednjake. Mislio je na lekare.