Kalimero u Evropi

Premijer Dačić je, pak, obećao da će svima koji nemaju para za deportovanje iz zemalja gde su tražili azil, deportovanje platiti iz svog džepa. Tačnije iz „budžepa”. Tako se zove džep premijera. Kad je pun, zove se budžet, a kad je bušan, zove se „budžep”.

Taj plan premijera mu dođe nešto ko trinaesta penzija za bekpekere.

– Zašto tražite azil? – pitaće vas ljubazni žandarm prvog pariskog arondismana.

– Nemam para za nazad. Dakle, švorc – recite mu tužno i izvrnite džepove.

– Švorc! Dobro, ovde pišemo ekonomski azilant… – ubeležiće žandarm u formular – A je l’ imate nekog u vašoj domovini ko bi vam poslao pare za kartu… – pitaće ljubazni žaca.

– Imam.

– Kako se zove?

– Ivica Dačić.

– Šta vam on dođe?

– On mi dođe premijer. Iz prvog braka.

– Gde stanuje taj vaš premijer iz prvog braka… – zapitaće žaca… A onda će mu kvrcnuti nešto u glavi: “Dačić!” – skočiće žandarm prvog pariskog arondismana na sto, ushićen & izbezumljen. “Baš Dačić! Vi njega poznajete! On je moj idol” – vikaće i igrati na stolu Gangnam stajl, a vama će cela ta situacija u početku delovati blesavo. Istina, sve dok vam žandarm pod nos ne poturi svoj “blekberi” telefon i odmah ga linkuje na Jutjub. Na snimak pod naslovom: Dačić francuskom ministru Besonu objašnjava šta znači reč Kalemegdan.

“Ovde je znači, brdo, znači, planine, planinski deo je, zato se zove kale. Kalemegdan. Kale je brdo… Tu su bili Turci, u stvari…” – objašnjavao je, naime, svojevremeno naš premijer Dačić, u to vreme samo ministar policije, francuskom ministru tokom njegove posete Beogradu. Još tada je bilo jasno da prosečan Evropljanin može ostati diplomatski hladan na svakakve parapsihološke aktivnosti natprosečnog Srbina. Francuz je, ipak, imao sreće – Dačić mu nije objašanjavao etimologiju KALEndara, KALEnić pijace, KALijum nitrata i Verice KALanović. Osobito je dobro što mu nije objašanjavao etimologiju KALimera.

– Kalimero je, znači, Srbin. Njegova životna filozofija je ko i naša – nepravda, pa to ti je. Znači, mi nismo veliki ko kale, znači brdo, znači, planine, pa su nam stalno kroz istoriju činili nepravde. I Švabe, i Turci… Pitajte Turke, uostalom. Tu su bili Turci, u stvari… – rekao bi Dačić, koji, jelte, ovih dana, gde god se pojavi, iz sve snage viče: “Nepravda, pa to ti je”.

U pitanju je, zapravo, prvi predsednik Vlade koji svoje izjave mora da objašnjava prvom potpredsedniku Vlade. “Vučić zatražio objašnjenje od Dačića” – pisalo je u vesti posle Dačićevog nedeljnog izleta u selo Draginac, gde je Nemcima objasnio sve što ga je tištalo 70 godina. Uglavnom – objasnio im je sve po spisku. Tako da su osim Francuza i Nemci ukapirali s kim imaju posla. I rekli su: “Nema veze, pusti ga…” Isto što kaže prosečan nemački ili francuski turista kad ga u Skadarliji startuje narodni pesnik Žika Obretković.

Odnosi u vladajućoj koaliciji sve više liče na saradnju Radovana Trećeg i Druga Igrutina. Znate ono – Drug Igrutin vata kosinu na tamo, a ja kosim ovamo. Pa je došlo do izvesne pometnje. Malo su se pomeli. Osobito u pogledu evropskih integracija, kao i drugog integralnog peciva koje im se isprečilo na putu.

Džaba su Slovenci vikali pre 20 i kusur godina “Evropa zdaj”, kad odavde ovih dana stižu originalne poruke “Evropa, kraj”. Najpre se zbio taj slučaj sa vizama. Iste smo dobili negde u vreme lokalnih izbora na Voždovcu. Neko iz Demokratske stranke tada se setio da u ovaj tipično komunalni partijski obračun, gde se debatovalo o septičkim jamama u Pinosavi, rasporedu kontejnera u Zucama i stanju putnih pravaca u Ripnju, ubaci i “beli šengen”. Tako se sa voždovačkih bilborda “transponovala” rimovana DS poruka: “Šengen beli, Voždovac te želi”. I imalo je efekta – ovi iz Pinosave, kojima se već 36 godina izliva kanalizacija u ulici, između klozeta i “belog šengena” opredelili su se za ovo prvo. Te je na Voždovcu pobedila Srpska napredna stranka. Građani su, izgleda, shvatili da je njima kanalizacija uža specijalnost. Bila je to prva velika pobeda SNS u Srbiji, a današnji prvi potpredsednik Vlade je povodom tog epohalnog trijumfa originalno izjavio: “Ovo mi je najsrećniji dan u životu posle rođenja dece”.

Otud ne čudi što su naprednjaci, kasnije, po dolasku na vlast u Srbiji, obećali da će sve što od njih traže iz EU prvo saopštiti narodu. Pretpostavlja se da imaju partijskog izaslanika koji odmah po Vučićevom & Nikolićevom povratku iz Brisela odlazi pravo u Pinosavu da sveže vesti izdeklamuje plebsu. A plebs, posle kraćeg izaslanikovog izlaganja, uvek pita: “Dobro, pusti to Kosovo, je l’ su rekli nešto o klanju svinja i pečenju rakije?” Onda skoči neki iz zadnjeg reda prepune sale Doma kulture i priupita izaslanika: “A kažu li nešto u Briselu oko ovog našeg problema sa septičkim jamama?” Tako su naprednjaci taj svoj intimni diplomatski odnos sa Briselom proširili na celu Srbiju. Želeći da pokažu kako se vlasti u Srbiji konačno dočepala narodna vlast.

I džaba što Dačića mogu da obuzdaju tek kada dodatno zakomplikuje “evropski put”, nego se i predsednik Srbije dosetio da prošle nedelje nešto primamljivo kaže specijalno za ceo narod: „Ako zatraže Kosovo, nećemo u EU“. Iz te izjave može se zaključiti da će istog trenutka kada ovima iz EU kažemo historijsko “ne”, Kosovo automatski postati naše. Originalno.

I kao što rekosmo, dok Drug Igrutin vata kosinu na tamo, a Radovan Treći kosi ovamo, prvi potpredsednik je izjavio: “Neću dozvoliti da evropske integracije Srbije budu ugrožene zbog Kosova”. To tek da se vidi kako i mi jednog posvećenog Evropejca za trku imamo. Koji evropski put, takoreći evropsku džadu brani sa istim onim žarom kojim je branio demarkacionu liniju Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica. Nisu, dakle, bitni principi, bitan je cilj.

I onda, kad smo se najmanje nadali, između azilanata, Dačića, Nikolića i Vučića, na evropskom putu isprečio nam se, onako uzgred – fudbal. Mlada reprezanticija ostavila je svoj gol nebranjen, naš golman je otišao u protivnički šesnaesterac – to mu dođe neka taktika ko da je istu postavljala Demokratska stranka – primili smo zgoditak u 94. minutu, te je u opštem krkljancu sa sve vatanjem za gušu neko primetio delovanje KKKK – Kruševačkog kju kluks klana. Oglasio se i britanski premijer, ali se oglasio i famozni Tole Karadžić. On je potvrdio da u Kruševcu nije bilo rasizma prema tamnoputom levom beku Engleske. “Meni srpski navijači stalno viču – Tole majmune – pa se nikad nisam osetio rasno ugrožen” – objasnio je Englezima famozni Tole, tek da ovi iz EU vide kako mi imamo mnogo jačih kadrova od premijera.